Filatelista

преиначења обично натписа или појединих делова цртежа; на оригиналним маркама улепљивањем делова од других оригиналних марака преиначе се ознаке вредности

и др. Нарочито је често преиначење боја |

mon утицајем светлости или неким хемиским средствима. Овде треба обратити паожњу на случајна преиначења, јер су многе боје подложне промени под утицајем влате, светлости и др. Исто бива и код патира, чија се боја може под разним утицајима преиначити; н. пр. од беле прећи ту жућкасту итд. Код лепка под утицајем топлоте и др. преиначавају се правци премаза. Код поништених марака могу се 'отстранити жигови.

'С. Манжелеј

Лепота

И у најстарије доба историје видимо теожњу човека за лепотом. На свима предметима, које налазимо у ископинама и види-MO у музејима, примећују се видљиви трагови ове тежње. Ова тежња постоји код "свих народа, чак и код оних, који се налазе на најнижем ступњу културе. Постоји "тврђење да је лепота вечна и свеопшта. Међутим, појам лепоте је пре свега релативне природе, јер оно што се сматра летпим код једних народа, код других није. 'Нама, претставницима беле расе, потпуно су неразумљиви, чак и одвратни неки украси црнаца, на пример, прстење у носу, или осакаћене ноге Кинескиња. И ако је теожња за лепотом вечна и свеопшта, облици који резултирају из ове тежње веома су гразличити и зависе од степена опште културе средине, где се појављују.

- Међутим, и у истој средини, са истом културом могу да се појаве разни правци у тражењу лепоте т. ј. разни правци у уметности. И у нашој средини, у наше време налазимо претставнике класицизма и академизма, налазимо импресионисте, модернисте, футуристе, кубисте и т. д. Сваки од ових праваца има то несимпатично, што претендује да је само он носилац праве уметности, праве лепоте. Многи од ових праваца у уметности саздали су предмете неоспорне уметничке вредности. Међутим, нису малобројни предмети, који се проглашавају за уметничке, а у ствари су само пример како не треба радити, ако се жели постићи нешто неоспорно уметничко и лепо.

У погледу лепоте и уметности нас, филателисте, интересује, пре свега, како се оне одражавају на маркама. Јер, нама није свеједно да ли остављамо у нашу збирку једну лепу или ружну марку. Даље, нас

И за одбрану против ових делимичних_ фалсификата — полуфалсификата —и преиначавања, у колико нису уочљива или кад нема оригинала за поређење, најпогоднији је пут обратити се стручним овлашћеним _испитивачима марака. Ове стручне испитиваче одређују или власти по препоруци филателистичких организација или врховне филателистичке организације меЂђу најбољим познаваоцима марака.

O новотисцима и накнадним тисцима било је говора у чланку „Разна издања марака“ у „Филателисти“ бр. 10 за 1950. годину. Њихова употреба непрописним путем и накнадним жигосањем такође спада у фалсификате.

марака

интересује да наше марке буду што лепше, да достојно претстављају нашу земљу у иностранству и да се свуда сакупљају због њихове привлачности.

Овде треба напоменути да предмет ове расправе није привлачност или нарочита филателистичка драж, коју ми, филатели-

· сте, осећамо према поштанским маркама,

по некад и веома ружним, као што су, на пример, већина класичних марака, или „веригари“ Словеније, — него искључиво лепота марака са гледишта уметности.

Приликом стављања у промет првих поштанских марака, само се у малом броју држава водило рачуна да марке имају уметничку обраду. То су, у главном, Енглеска, Белгија, Луксембург, Холандија и С. А. Д. Код осталих држава прве марке имају службени изглед, у већини случајева са сликом државног грба или, ређе, са ликом владара, и са уметничког гледишта не вреде много, и ако за нас, филателисте, претстављају нарочиту драж. А и овде поменуте државе, осим С. А. Д., после извесног времена престале су да воде рачуна о уметничком изгледу својих марака и почеле су издавати марке много лошије него марке својих првих издања.

Тек после свршетка Првог светског рата, код неких држава нешто раније, код других мало касније, појављује се, више мање код свих држава, тежња да марке буду са уметничког гледишта што лепше, да буду у правом смислу уметничка ремек дела и да достојно претстављају своју земљу. У исто време води се рачуна и о великом пропагандном значају, који треба да имају поштанске марке.

Једно уметничко дело може створити само уметник. И треба нарочито нагласити да је много лакше створити неко уметнич-

102