Filatelista

__ ки, доја ха Кјамт. Мјесоха деја 5и ршпа ; O i živomog veselja (Mustrija. Z. М. А. МОХАКТ. (1756—91), »Сидо od deteta« počeo je da uči klavir kad mu je bilo četiri godine, a u petoj da piše prva dela. Njegov otac, Leopold, violinista, umeo je da iskoristi talenat svoga sina, te je priređivao koncerte malog Woliganga po Ne-

mačkoj. Nešto docnije Mocart svira u Parizu pred Lujem XV. Nižu se koncerti po Engleskoj, Holandiji, Švajcarskoj, Italiji. Godine 1787. posećuje Prag, gde je lepo primljen i izvedena njegova opera »Don Žuan«. Josil II imonuje ga za dvorskog kompozitora. Pred kraj života pada u bedu ı sprema, teško bolestan, Requiem, za nepoznatog poručioca, ali ne uspeva da ga svrši. U početku, njegova dela su pod Hajdnovim uthicajem: doanije on stvara svoj stil, prelinjen i vazdušast (Mustrija Z. 335, Мешаска 2. 817, Сезј! Ргоћ. 2. 79—82).

Т. мап ВЕЕТНОМЕМ (1770—1872), Паmanskog porekla, roden u Bonu na Rajni, od oca muzičara, pijanice, nije imao lak život. Čovek pun strasti, a visokih moralnih

načela, teško joe irpeo nepravdu i poniženja.

Njegova muzika je lumač njega samog: sa jedne strane beskrajna dobrota i poštenje, a s druge proliv pollačitelja i oholi. Živeo je u Beču, gde su ga pomagali plemići, ljubitelji muzike, što mu je teško padalo. U početku je pod uticajem Hajdna, docnije Che~

rubini_a i Gluck=a, razvijajući sopstveni muzički izraz, izbegavajući programahiku ideja nadvladava oblik. Napisao je 9 smfonija, uverHra, operu »FidehHo«, kamernu muziku, dela za klavir i pesme. (Nemačka: Z. 402, 405, Bustrija Z. 336).

II zvala ga je za dvorskog kompozilora u Petrogradu. Kad su francuski revolucionari zazuzeli Napulj 1799, on je negodovao, pe.

ŽJ ĐOMENICO KIMAROSA 1769 ____1929 -

| РОБТЕПАЦАХЕ 120. 35

su ga osudili na smrti. Ipak je pomilovam.. pa je pošao za Rusiju: medutim, umro je u putu, u Veneciji (Italija Z. &07).

Na put klasike operu je krenuo Gluck: sledovao mu je u Italiji, izmedu ostalih. D_ СМАКОЗА (1740—1801), koji je značajam kao kompozitor bullo-opera »II matrimonic secreto« (Tajni zakon) i druge opere i CTkvena muzika ostale su od njega. Katarina

Srodna italijanskoj operi bullo bila je francuska »opera comique«. EM. GRETRY (1742—1813) uzdigao je opcru »comique« ne zavidnu umofiničku visinu. Imao je velikog uticaja na opersko stvaranje XIX veka. Po znale su njegove opere »Zemira i Ахогс »Rairski karavan« i »Ričard Lavovo Srce«

Ljubitelji opere setiće se, verovalno, scenc iz »Pikove dame« od Čajkovskog, kad stare grolica sedi u lotelji i.pred spavanje, pevuši ariju iz »Ričarda«, sećajući se mladoshi? | —

Izbegavajući akademsku lormu, a da ње istovremeno dali maha osećajima i fanta—

140

OOU

пи ви

er Ya Ca re VT

|

пренет иреициње-

ap