Filatelista

V о да ли је овај пар укинут и да ли марке припадају првом или другом штампању. г Од марака издања 1869 године постоје фалсификати, израђени у каменотиску, који су доста добро успели, те се неискусни сакупљивачи лако могу да преваре. Све вредности израђене су са једног камена, само су мењане бројке, ознаке франкатурне вредности. Главни знаци за распознавање овог фалсификата: нешто измењен лик кнежев, приметно продужен врат и доњи крај ува. Сенчење врата извршено је са 32 место 35 водоравних пртица. Потиљак и врат одвајају се од основе задебљаном белом цртом. Испреплетана оквирна шара, у виду ланца, која спаја квадратиће са ознакама вредности, састоји се од 18 у место од 20 увојака. Бројке „|“ у угловима приметно-су дебље

и веће код оригинала. Најзад, цео лик из-

оригинал фалсификат губио је у изразу, јер су уснице код фалсификата јако повијене а нос, иначе правилан, испао прћаст и ружан. Овде морамо. напоменути да су поред

марака прављени и лажни зупци. Наиме, чест је случај да су исправне незупчане марке од 1 паре накнадно лажно прозупчане. Ово нарочито од онда, када су и фалсификатори уочили да су зупчане марке другог штампања врло ретке и, обратно, да незупчаних има далеко више. По некад ово лажно зупчање испало је врло добро, али

у већини случајева, оно се пажљивим испи-

тивањем и поређењем лако може да препозна. Зато код зупчаних примерака другог штампања треба бити врло обазрив. Фалсификаторима није било довољно што су правили лажне марке и зупце, —- они су ишли и даље, правили су и лажне поштанске жигове и са њима поништавали своје „умотворине“. _ Доносимо слике једне фалсификоване марке од | паре, поништене лажним жигом „Београд“, код кога је слово „Б“ израђено као „В“, тако да је наш главни град прекрштен у „Веоград“. Марке од ! паре издања 1869 и 18792/73 године биле су у употреби од 1 (13) јула 1869 до 1 (13) јуна 1873 г., када су пре-

_ стале важити, пошто су биле замењене но-

вим маркама 7“ 2 паре.

(наставиће се)

Ивж. МИРКО ВЕРНЕР

0 зудљањита гицизне. Србије об, 1869/1880

Марке кнежевине Србије са ликом кнеза Милана су у кругу сакупљача марака овог подручја најомиљеније, не толико због лепоте истих, већ због обимности у разликама зупчања, боја, хартије, грешака 'у штампи (типичних и случајних) и других особина, које напреднији сакупљачи класичних марака радо сакупљају.

Да је то тачно потврђују разна стручна дела, која обрађују ово подручје, а издата су у Енглеској, Француској, Ње-

мачкој, Холандији, — а мање студије о овим маркама издате су и у Америци. i Од наших писаца — истраживача најви-

ше су радили на овом подручју пок. Е. Пегоссо и пок. Ј. Станојевић, који су поло-

жили и темеље, на којима базирају сви каснији истраживачки радови. — Као најновије студије о овим маркама, познатим под општим називом „Миланчићи“, можемо споменути дела објављена у часопису „Филателиста“ за 1987, 1989 и 1940 годину од Пегосса и Станојевића, у којима се нарочито описују резултати истраживања зупчања ових марака. — У задњој студији Ј. Станојевић набраја 197 разних зупчања Миланчића, али не искључује могућност, да се пронађе још известан број до тада непознатих зупчања. — У овоме је писац чланка имао права, јер сам током година успео да пронађем неколико зупчања, која до сада уопште нису била позната,.а-осим то-

405 -