Filatelista

БАНБЕНБ M мен т, кој Марка сама по себи може говорити о својој суштини, односно суштину марке може разумети само добар филателиста и — то не увек. Међутим, једном просечном посетиоцу изложбе, да би разумео марку, потребно му је за њу, џа одговарајући начин, дати најелементарнија тумачења. На овој изложби ни сви излагачи нису водили довољно рачуна о томе, а неки су отишли у другу крајност, тако да су, тумачећи садржину неке серије, изгубили из вида предмет излагања марке, те су, на пример, серије марака „Брчко—Бановићи“, „Шаховска олимпијада" и др. биле изложене на лепо илустрованој основи, са пуно статистичких података, који су више привланити пажњу посетилаца, а марке су се губиле у том комплексу шаренила од цифара, скица, илустрација и сл.

Два или три пута поновила се тематска збирка „Македонија на маркама". Чини нам се да има ове тематске збирке никако не одговара њеној садржини! По каквој логици, на пример, можемо рећи да је Македонија претстављена на марци, која показује лик краља Александра или фердинанда Кобуршког само зато што у дну марке стоји, евентуално, натпис који се директно или индиректно односи на Македонију. Правилније би било, да ова тематска збирка носи име, што у ствари она и претставља, „Ропство Македоније на маркама" или томе слично име.

На изложби је била заступљена и серија „Македонија“. Познато је свима, колика је и каква је, управо да ли је ова серија уопште, имала филателистичку вред ност. Али, независно од овога, излагач није укратко објаснио трговинско-политичко-шпекулантски карактер овог издања, што би свакако побудило већи интерес, а и правилно оријентисало посетиоца. — Исти је случај са маркама УПУ. Марке скоpo свих држава, чланица Међународног пошт. савеза, биле су ту заступљене. Витрине, у којима су биле изложене OBE марке, будиле су најживљи интерес код пссетилаца. Скоро сваком посетиоцу падала је у очи лепота и техничка изражајност највећег дела ових марака; видело се да је у питању иста тема, коју свака земља на свој начин обрађује. Ето, тс јединство, ту повезаност тих марака посетиоци су унеколико уочили, али тиме нису добили целоснију претставу. И те колико би било боље, да је излагач на првој витрини, одакле почиње излагање марака УПУ, са неколико речи, крупнијим словима, увео гледаоца у суштину онога што треба да види, односно онога што ће видети. Ето, ово је један, по нашем мишљењу, крупнији ' недостатак) У овом правцу било је и позитивних момената.

треба | с 5 младог "филателисте — О хероји

на маркама", као и марке једног излагача „Окупирана Словенија", који су кратким, но садржајним текстом указали на моменте историске и политичке важности, а који су у посредној вези са изложеним маркама, и тиме омогућили гледаоцу правилније и потпуније разумевање истих. На изложби се могла запазити дослед-

; ност и упорност неких, и ако млађих фи-.

лателиста; међу којима треба истаћи оног, који је изложио целу Југославију у четверцима, као и оног који је изложио све пригодне жигове и коверте ФНРЈ. Позитивно је код овога другог излагача и то што, излажући пригодне жигове и коверте целе ФНРЈ, даје нам преставу. — целину тока историских и других догађаја, обрађених и на својствен начин изражених" кроз специјалне жигове, коверте, а у извесним случајевима и кроз марке, које бацају јаснију светлост на догађај, који илуструје жиг и коверта.

Још једна слабост, на коју треба указати, је та, што тематске збирке, у колико су биле заступљене, нису постигле ефекат ради тога, што се питање тематске збирке неправилно тумачи. По сваку цену правити тематске збирке није циљ тематских збирки. Један је излагач изложио у 5 витрина разне тематске збирке. Било их је више, — не мање од 12 разних тематских збирки: „Алегорије", „Знаменити људи", „Писци", „Грбови", „Животиње", „Авионске", итд. Поред тога што смо, на пример, у збирци „Знаменити људи" могли видети и, обратно, незнамените људе, или у збирци „Писци" људе који немају никакве везе: са књижевношћу и сл, ниједна од ових „тематских збирки", услед невероватно ограниченог броја марака, није могла дати јаснију преставу теме коју та збирка треба да третира. Такве птематске збирке" потсећају на коверте, које се продају у „Југофилателији" 100 марака за 20 динара! Штета је што на овој изложби, осим тематске збирке „Географске карте", која је била оскудна, посетиоцима и филателистима није се дала могућност да виде једну изражајну, сочну, збирку пуну културно-просветне или политичке садржине.

Један је друг изложио сва провизорна издања ФНРЈ и тиме дао јасну слику прелазног, коначног периода разгрома непријатеља и ослобођења наших територија. Било је таквих излагача, који су ишли једном веома погрешном линијом — дати од свега по мало, но ништа комплетно. Тако сабирају марке деца, не стремећи да обраде једну државу или један њен период. Тако, на пример, могло се видети неколико серија, рецимо, Бугарске пре