Filatelista

да = Ру У Zoltan Sabo с" ргнр ел ве

ZNAMENITI LJUDI NA МАВКАМА

ABU-I-Ala ш|-Маати (973 Мааттаћ — 1057). Arapski pesnik i filozof. Ime je dobio po svom годпот тези. Џ деНпјћуџ je Izgubio vid i kao slepi pesnik i đak učio je u Alepu jezik i pesnišhvo. Godine 1007 olišao je u Bagdad, da proba sreću na dvoru kalife. Tražio je drušfvo slobodumnih ljudi ı filozola. Od fog doba njegove pesme pokazuju islo pesimističko raspoloženje, koje nalazimo i kod njegovih prefhodnika. U svojim pesmama pazio je da upolrebljava šlo slarije i najbiranije izraze. U svom slobodoumlju cn se nije bojao da podražava i Когап, %10 je bilo u očima pravovernika nečuven greh. U njegovim askefskim propovedima napisanim u slikovima pre se ogleda njegovo pesimističko shvafanje nego religioszno ubedenje. Njegova su dela skoro sva sačuvana.

Siria je izdala 1934 g. jednu SO sa slikom Abu-I-Ala ul-Maarr., (Scott A 24).

ADDAMS, Jane (1860 Cedarvile, ||. 1935). Američki sociolog. Diplom:rala je na

godišnjeg kralja odredili princa Asada el

Mulk, koji je odmah, u ime kralja, iznova

sazvao parlamenal.

1925. g.

_ Persija je izdala 1911—13 i 1924—25 po

| marku sa slikom Ahmeda. (Scot A 32, А 37).

АЦ Мита Моћатеа (1872—1925). 5аћ

· Ретује. Погао је па ргезјо розје ти svog

oca Muzaffar-ed-Dinaš, 8 | 1907 g. Vaspila vali su ga evropski profesori. Odmah posle dolaska na ргезјо ћјео је да menja novi ustav i хајо je došao u sukob sa рапатепfom, ali ga je zalim ipak poipisao. Dana 28 II 1908 g. izvršen je na njega alenfa? sa bombom. Alena! nije uspeo i on je pobegao iz glavnog grada — Teherana, pozvao je Rusiju u pomoć i kada je parlamenai odbio

· cela mu izda lica za koje je on smalrao da

Rockford College-u. Od 1889 g. sa Ellen Ga--

les Sfarr aklivno učesivuje u socijalnom po-

lu, ie ima velik uticaj na javni život ČIi-

kaca. Ona je na ćelu pokreta za prava žena i za njihovo pravo glasa, a učestvuje i kao nicija: or u raznim роктета ха т. Опа učeslvuje na Međunarodnom kongresu žena u Hagu kada je Infernacionalna liga žena za mir bila osnovana; bila je izabrana za preisednicu ove lige. Ona je izdala mnogo knjiga o svom radu i svojim idejama. Dobila je ı Mobslovu nagradu za m:r.

S. A. D. izdale su 1940 g. u саз атеričkih naučnika jednu seriju maraka i u okviru ove serije jednu marku sa slikom J. Acdams. (Scolt A 337), Turska je izdala 1935 g. jednu serlju maraka u spomen edržanog 12 kongresa Međunarodnog saveza žena u Istambulu 1935 g. i u okviru ove serije jednu marku sa siikom J. Addams. (Scott SP 17).

AHMED Мита (1898—1930). Šah Persije. Sin Ali M. Mohameda (vidi ALI M. M.), koji je lišen prestola zbog svojih firanskih sklonosti. Ahmeda je popeo na preslo parlamena} 1909 а. kao zakonitog ustavnog vladara Persije. Za regenfa su pored čelrnaesio-

su zaverenici, on je uz pofhoć kozaka, koje je dobio od Rusije, pucao lopovima na zgra– du parlamenfia i raslerao je poslanike.' On se lada vralio u Teheran, ukinuo je uslav da bi vladao poipuno apsoluiislički. Dana 15 jula je uspela рагтја изјап ка да zauzme Teћетап. Тада је па brzinu sazvan рапатепа!, fe 16 jula 1909 g. Ali M. Mohamed je lišen prestola, је је ргеђедао и Rusiju. Ma presto je došao njegov čelrnaesiogodišnji sin Ahmed Mirza (vidi AHMED M.). Godine 1912 AlI

M. Mohamed je skupio rupe sa kojima je hleo da upadne u Регзји. Омај родићуа! mu nije uspeo. Živeo je u Odesi.

Persija je izdala 1908—9 g. dve marke sa slikom Ali M. Mohameda (Scot A 29, А 30). |

ALBUOUERQUE, Affonso d' (i453 Alhandra, pored Шзађопа — 16 XII 1515 na moru blizu Goa-e). Čuven porlugalski admiral i vice-kralj Indije, osnivač porlugalske vlasi па |Моки. МазрПауао зе па dvoru kralja Alfonsa V. Rano je stupio u vojnu službu. U XV sloleću, kada su вале osvojili Ameriku, Porlugalci su hteli na istoku da steknu, slične bogale oblasti. To su uspeli da izvedu u-

glavnom zahvaljujuči Albuquerque-u On se

Аћтед je lišen Рено,