Filatelista

_ втаа (бг. 22 6); 2) izdanje „Velika de ca” (br. 227—9830); 3) izdanje „Kosovo (br. 231—232) i 4) deca 1940 g. (br. 270—273). Istina, sva se tri tiska ne primećuju lako i na prvi pogled, ali tačna oznaka je ipak potrebna. ја

Nije redak slučaj da nedovoljno upućeni skupliači pomereni otisak kod dvobojne ili trobojne štampe smatraju za dvostruki fisak. Pravilna oznaka broja tiska u Priručniku, sa odgovarajućim objašnjenjima u „Uvodu”,“pripomoći će filatelistima da pravilno tumače razne slučajeve, na koje nailaze.

Visina naklade. Na strani 331—339 (sv. 9) navedene su „Ispravke i dopune za sV. 8, čiji se izvesan deo sastoji u objašnjivanju visine naklade pojedinih izdanja prema podacima kataloga Jugofilatelije, u većini slučajeva pravilnim, Priručnik, na mnogim mestima, pogrešno ispravlja sVOje ranije pravilno date podatke. Stvar je u tome, što je katalog Jugofilatelije crpeo podatke o visini naklade iz kataloga bivše firme SPIB, čiji je vlasnik bio Miodrag Pešić, koji je još 1937 godine izdao knjisu „Jugoslovenske marke”, Која је naišla na oštru i nepovoljnu kritiku. Međutim, baš ova sfroga kritika imala je povoljnu posledicu, jer je kasnije katalog SFPIB (naročito izdanja iz 1944 i 1945 g.) postao sasvim dobar.

Kada sam u toku 1940 i 1941 g. intenzivno radio na filatelističkoj obradi izdanja maraka sa crnim okvirom, i bili mi rnoftrebni podaoi o visini naklade OVO 17danja, raspolagao sam samo sa podacima prikupljenim od strane M. Pešića, prema kojima sam bio rezervisan, i ako je Pešić ifvrdio da su autentični, jer ih je dobio od kontrolora Državne markarnice..

Pok. Đeroko bio je ljubazan, pa je preko Državne markarnice, gde je i on imao veza, utvrdio da su podaci M. Pešića o visini naklade izdanja sa erpim okvirom potpuno tačni. Podaci, o kojima je reč, grupisani prema načinu izrade. objavliemi su ma str. 167 sveske 8 Priručnika. Ovo proveravanje dovodi do zaključka da se podaci M. Pešića (odnosno kataloga SPIB) moraju smatrati, u glavnom, kao pouzdani i tačni, u koliko se ne bi našao neki suprotni dokaz.

Međutim, ftreba imati u vidu da se SPIB-ovi podaci ne odnose na prodate količine, već na količine koje su preostale od ukupne naklade, po odbitku spaljenih preostataka, u koje, pored prodatih količina, ulaze i 2.000 serija predatih Poštanskom muzeju.

Prema tome pogrešne su ispravke navedene na str. 333—3388 sveske 9, Које se odncse na visinu naklada sledećih izdanja: „Soko” Zagreb (str. 158), „Soko” Sarajevo (str. 162), „Zimska pomoć” (str. 268), „Prinčevi” (str. 278), „Vazduhoplovna

398), „Balkanske igre

Лео |

su podaci u sv. 8 potpuno tačni, jer se

navode „prodate količine” koje navodi SPIB i katalog Jugofilatelije. Razlika Je

samo kod marke br. 219, gde SPIB navodi 76.885 (što odgovara Priručniku), dok Jugofilatelija зато 76.866 (verovatno да је ovde štamparska greška). -

Isto važi i za visinu naklade izdanja „Stogodišnjica pošte” (str. 314) i „Velika deca” (str. 318), koje su u 8 svesci naVedene tačno prema SPIP-u, ali Je nerazumljivo zašto je katalog Jugofilatelije povećao količine ovih izdanja sa po 2.000 se-, Tija.

| Interesanino je zabeležiti i neslaganje

podataka kod marke od. 0.75, 0,25 din.

izdanja „Soko” Zagreb (br. 140, str. 158). Priručnik, kao i katalog Jugofilatelije, tvrdi da je ukupno štampano 250.000, dok katalog SPIB-ov navodi 350.000 komada.

Nerazumljivo je kako je moglo biti spaljeno, prema Priručniku, 68.879 komada maraka br. 226 (str. 314), kada je štampano ukupno samo 100.000 (po SPIB-u, a 102.000 prema Priručniku), dok je prodato 81.121.

Marka br. 157 sa crnim okvirom od 15 din. ima ukupnu nakladu od 694.600 komada, kako je to tačno navedeno na str. 167 i 212 Priručnika, a isto tako ı kod SPIB-a i u katalogu Jugofilatelije. Prema tome Treba izvršiti odgovarajuće ispravke na str. 165 i 210 Priručnika.

O ispravci (na str. 3831) visine naklade invalidskog izdanja 1921 g. (str. 25) možemo da primetimo da su podaci Priručnika protivurečne jedni drugima. Tako, količine preštampanih maraka, navedene na str. 25 sveske 8 i na str. 331 sv. 9, ne odgova– raju zbiru preštampanih maraka navedenih na str. 30 i 31 (sveske 8). Tu mora biti neka greška, koju treba svakako objasniti.

Gornje slučajeve naveli smo primera radi: ali oni nam ukazuju na potrebu proveravanja podataka iznetih u Priručniku o visini naklade uopšte. Logično je da zbir količina prodatih, predatih Poštanskom muzeju i spaljenih (a eventualno i preštampanih) maraka mora uvek tačno odgovarati količini štampanih maraka, što nije uvek slučaj u Priručniku. I ako razlike u količinama nisu velike. pa stoga nemaju praktičan značaj, ipak svi podaci Priručnika moraju biti besprekorno tačni.

Cene. U kritiku cena iznetih u Priručniku ne upuštamo se i možemo samo. primetiti da nedostaju cene varijanata. Razumljivo je da·'se ne mogu odrediti cene za sve varijante i slučajnosti spomenute u Priručniku, ali za tipične osnovne varijante to nije tako teško izvesti, prven= stveno za normalne varijante zupčanja, Jer su varijante zupčanja one, koje se najčešće skupljaju. Naročito bi bilo potrebno

149

Пуаје рагушов" (567. 310), pošto, Sa