Filatelista

у водоравн

стране оквира на слици су од испренлетаних линија. — Марке су штампане у табацима од 240 комада. На рубовима табака било је отштампано: „Ршсе 1 а Бег Бађећ 1 5/Per Row of 12 1, 1... Per Sheet. Place the Тађеј ABOVE the Adress and towards the RIGHT HAND SIDE of the Letter. Та Мешиг the Back be carefut not to romove the Cement“, mro значи: Цена ! п. од цедуље, | ш. од дванајестерца. ! фунта за табак. Лепите марке изнад адресе и на десној страни писма. При овлажењу задње стране пазите да се лепак не скине“ Е

Прве енглеске поштанске марке биле су пуштене у течај 6 маја 1840 године; биле су у употреби до 9 фебруара 1841; за то време било је продато 68,158.080 комада (од 1 пенија).

Марке су биле израђене тако марљиво, да се могу такмичити и са многим каснијим израђевинама те врсте. Она је, свакако, својом лепотом утицала на многе људе, да је по употреби не бацају, већ да је сачувају. И тако је ово лепо малено уметничко графичко дело постало и камен темељац филателије. A. II.

2. — Прве аустриске поштанске марке

И ако је Л. Кошир још 1836 године био поднео предлог аустриском министарству, да се поштарина плаћа унапред помоћу марака, које би се лепиле на писму, тадања аустриска влада није била у стању да процени велику корист од такве реформе и — одбила га је.

Пролазиле су године; поштанске марке су се уводиле код разних држава; свуда се увиђала неслућена корист од промене начина убирања такса за пренос писама. После 14 година од Кошировог предлога и после десет година од употребе прве поштанске марке у Енглеској, решили су сен у Аустрији да уведу ову врло корисну новину.

У наредби од 27 априла 1850 налазе се одредбе, које се односе на наплату поштанских такса у маркама, а које су почеле да се примењују од ! јуна 1850 године. Ова наредба може се сматрати као акт о постанку прве аустриске марке.

Прве аустриске марке израђене су према једном пројекту царског саветника Др. Ја-

ачи i pe а-с обе стране контролна слова; вертикалне

рији у Бечу. |

Цртеж на марци преставља двоглавог

орла државног трба на штиту, изнад кога је

"царска круна, а десно и лево су гранчице

храстова и ловорова; у врху слике је натпис „К. К. РО5Т — 5ТЕМРЕГ“, а при дну у белој уоквиреној трачици вредносна ознака; цела слика је у простом линиском оквиру. Марке су израђене на ручно израђеном па-

- пиру са лиспим водознаком — једанпут на

целом табаку — са рукописним словима „К К Н М“ (почетна слова од К. К. Напdels-Ministerium) у средини штампарског табака.

Штампарски табаци састојали су се из 4 шалтерска табака, који су имали 60 поља са 56 марака и 4 поља са положеним крстовима. Издате су рака:

истовремено две врсте ма-

а) за Аустрију: од 1 кр. жута, од 2 кр. црна, од 3 кр. црвена, од 6 кр. смеђа и од 9 кр. плава.

6) за Ломбардију и Венецију, које су у то време биле под аустриском влашћу, у којима је била у течају италијанска монета (! крајцер = 5 чентезима), издат је исти број вредности, са истим сликама и бојама, само са измењеним вредностима — у чентезимима: од 5, 10, 15, 30 и 45 СЕМТЕ5.

Ја марке при су у течају до ! новембра 1858. Кроз то време измењен је био (бај папир; место ручног употребљен је машински папир без водознака. Било је доста нијанси у бојама, као и разлика у цртежима, а и ручног папира је било разне дебљине, и ребрастог, и пругастог.

Jb. M.

Još nekoliko reči o izdanjima za 75-godišnjicu Svelskoš poštanskoš saveza

U broju 4/59% „MPilateliste” objavili smo „Spisak izdanja za 15– godišnjicu Svetsitog poštanskog saveza”, koji je sastavio M. Bogdanović, u glavnom prema spisku tih

izdanja objavljenom u broju 67 pariskog lista „L” Officiel de la Philatelie”, dopxunjenom izdanjima puštenim u tečaj u io vreme (posle sastava spiska u francuskom

198