Filatelista

И с да би ово згобљену целину, треба. поћи од корица. На корицама испод „амблема Југофилателије“ стоји крупан наслов преко целе ширине корица „JUGOPILATELIJI i. а при дну стране знатно ситнијим слогом реч „KATALOG“ n година издања. Да ли је овакав наслов умесан и на своме местуг То се не би могло рећи, јер истицање „ЈУГОФИЛАТЕЛИЈА“ као главног наслова нема свога оправдања. У питању је каталог марака, па се то на корицама мора првенствено и видно истаћи. Код овог каталога то је учињено тек на насловној страни текста, где се сасвим правилно истиче наслов: „КАТАЛОГ МАРАКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА“.

Рекламна тенденција издавача, која је овде дошла до претежног изражаја, мора доћи тек на друго место, јер је реклама у овом случају морала бити подређена главном циљу, тј. каталогу марака. Та рекламна тенденција могла се много боље, па ипак мање наметљиво, изразити путем рекламних бележака на разним местима у самом тексту. Осим тога, издавач је имао на расположењу преостале три стране корица, где је рекламу могао много боље и успелије да спроведе. Можда ће се рећи да се -из самог имеHa „ЈУГОФИЛАТЕЛИЈА“ види шта је у питању, па да ће из тога свако знати да је књига у ствари каталог марака. На такво образложење мора се истаћи следећи приговор: ако се хтело говорити о симболима и оставити да заинтересовани погађају чему књига служи, онда је било много боље и летшше да се на корицама оштампа увеличана слика једне од наших лепих марака (репимо дијагонално поставити слику авионске марке од 100 динара), а испод тога означити издавача и годину издања. Па ни у том случају не би било оправдано изостављати назив књиге, већ по томе што свака књига треба да има своје име.

2) При систематском излагању једне материје мора се водити рачуна о разумном реду ствари, које се обрађују. При томе се главно мора оштро одвојити од споредног. Кад се издаје „КАТАЛОГ МАРАКА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА“, онда се мора поћи од тога да југословенским маркама припада главно место и да се оне морају првенствено обрадити, тј. приказати.

Држећи се тога начела ваљало би каталошку материју поделити на два јасно одвојена дела (можда чак и три). У први, тј главни део, треба одвојити марке издате почев од 1918 године, године од које почиње филателистичка историја Југославије, па све до марака које су у течају при издавању каталога. Споредни део обухватио би марке земаља, од којих је по-

He Mapke He спадају т "iyroeubBedeko: и наши скупљачи не би требало да им такав значај придају. Наравно, сваки може да скупља оно што му се свиђа, али окупацио-_ не марке не спадају у домен југословенске филателије, тј. у домен југословенских марака. То су марке окупатора и по свим правилима њих треба тако и сврстати. Међутим, пошто је знатан број филателиста код нас прихватио скупљање и таквих марака, то би се, њима за вољу, могао. учинити уступак да се разна окупациска издања уврсте у трећи део каталога. То би дошло сасвим на крају каталошког излагања.

Оваквим распоредом каталошке материје добио би се један систематски преглед марака југословенских земаља, где би марке Југословије дошле на прво место, као главни објект и живеће подручје. Марке Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине претстављају прошлост, класику, занимљиво и доста богато, али затворено подручје, које нема више живота пред собом. Филателија, међутим, треба да буде живот, и то интензиван живот за аматера.

У нашем каталогу, који је хтео да се држи извесне историске хронологије, издања марака су тако несистематски изложена, "да се тек добар зналац, али тек после извесне праксе, може да снађе, Историска хронологија није начело, које би за наш каталог марака требало усвојити на овај начин, како је у каталогу учињено. Историска хронологија је потребна за излагање југословенских марака, тј. приказивање наших марака оним редом како су оне објављиване. Напротив, излагање марака разних земаља од којих је Југославија постала, по начелу историске хронологије, неприхватљиво је већ по томе, што су те разне земље у исто време имале своја посебна издања, која је немогуће једновремено приказати.

3) По својој намени марке се разликују на: франко и пригодне; авионске марке; за службену пошту; порто марке итд. По том разликовању и тим редом марке се у свим каталозима обично и излажу. М то је једно правило систематског излагања.

У нашем каталогу за 1952 годину (као

у ранијем издању) није то начело поштовано ни спроведено, Примера ради може се навести: после провизорних франко марака за Босну и Херцеговину 1918 године (стр. 61—66) излажу се порто марке за исту покрајину. Одмах затим то се понавља са маркама Хрватске и после тога са маркама словеначког издања. На тај начин се, ваљда ради неке „целине“, при излагању покрајинских издања, огрешило о начело систематског излагања франко марака одвојено сд порто марака. Тиме је прегледност каталога смањена у великој мери.

; 205