Filatelista

Марке првог и другог издања, дакле оне из 1852 и оне из 1859 године, када је штампана и вредност од 1/3 гроша, која је сва-

"како најређа немачка поштанска марка,

штампане су у каменотиску, у заводу Герхарда Шталинга у Олденбургу, све вредноста у прној боји, у табацима од 100 комада поређаних у 10 редова по 10 примерака, на различито обојеном папиру без водознака (Думштајн бе. 1—4, одн. 5—8). И треће издање од јануара 1861 г. такође је штампано у каменотиску, али овога пута на белом папиру, свака вредност у другој боји, са измењеним цртежом државног грба, у вредности: 1/4, 1/8, 5, 1, 2 и 3 гроша. Тек четврто, и последње издање у 1862-3 години, које је имало 5 вредности: од 1/a, 1/2, 1, 2 и 3 гроша, штампано је по нацрту и гравури Е. Шилинга, у Берлину, у т.зв. рељефној штампи. И оно, као и сва претходна, има за нацрт државни грб, али овога пута у овалу, ради чега много потсећају на аустриске марке издате истих година (Дум. бр. 37—41). :

Као и код других марака, и код њих постоје разни специјалитети и реткости, Тако постоје више врста папира: танак (1 издање), дебео и средње дебљине; затим разне нијансе обојеног папира: жут, лимунове боје, плав, индиго, тамно-плав итд. До сада се за вредност од 3 гроша црне боје, на жутом папиру, издату 1859 г. (Цум. бр. 8), сматрало да постоји и са грешком у штампарској плочи. Наиме, у речи „ОЛДЕНБУРГ“ уместо слова ,„Д“ штампано је слово „Б“, тако да је назив земље испао „ОЛБЕНБУРГ“. Ова грешка регистрована је код многих каталога (Липсиа, Михел). Међутим, сада је утврђено да се не ради о грешки у плочи, већ о случајности приликом штампања, нешто слична као код наших марака: „ЈУГОСЛАЗИЈА“ код. авионске марке са црним рубом од 3 дин. (Југоф. бр. 6).

Сличне грешке постоје и код других вредности олденбуршких марака: кол. 1/3 гр; издања од 1861 г. код које је место слова „Е“ у речи „рЕЈТТЕТ“ испало сло-

Драган Новак

Поводом Манжелејеве

TT. Манжелеј објавио је опширну критику моје обраде марака старе Југославије у 8. и 9. свесци Приручника марака југословенских земаља. Ја сам се обрадовао, кад сам чуо, да ће изаћи та критика. Стручна критика користи не само читаоцима, већ у првом реду писцу, да дозна колико је успео

_ тирају:

тд. Наравно Ивера 50.000, одн. 30.000 фр: Поред ових постоје доиста велике рет-_

скости као нпр. вредности од '/з, 1 и 8 гр,

издање од 1861 г. код којих је пртеж отштампан на обе стране марке. Морамо упозорити наше читаоце ла по-

стоје многи фалсификати ових марака. На срепу,

они (се, код добрих познавалаца овог подручја, и упоређењем с оригиналима, могу лако распознати, јер су, код већине њих, грбови или превелики или премалени, круна на грбу висока или ниска, бројке, ознаке вредности, и др. натписи мањи или већи, оквирне линије много дебље него код оригинала итд. Затим постоји “разлика у квалитету и дебљини папира. Али најопаснији су они фалсификати, где су, од оригиналних жигосаних примерака, помоћу разних киселина и „радирунга“, прављени неупотребљени примерци, или кад су од нормалних слова прављене разне грешкеи спепијалитети. Напомињемо да су, поред марака, прављени и разни поштански жигови, . и да код прва три издања олденбуршких марака не постоје тзв. новотисци.

За време- од јануара 1852 до јануара 1868 г. дакле пуних 16 година, поштанска управа Олденбурга издала је 19 разних марака. ! јануара 1868 г. олденбуршке марке изгубиле су франкатурну вредност, пошто је и Олденбург потпао под тзв. Северно-немачко поштанско окружје, заједно са осталим државицама, које су дотле саме издавале (своје марке. Све до 31 марта 1868 год. олденбуршке марке могле су се заменити за новоиздате мраке Северног немачког окружја. Преостала количина, од прилике 950.000 комада, продата је почетком 1869 г. Од овога броја 55.000 отпада на марке прва три, а- остатак на четврто и последње издање. Ако се ко од наших читалаца нарочито интересује за 'ове марке, препоручујемо студију П. Орта „Поштанске марке Великог војводства _ Олденбурга“ и „Олденбуршки поштански жигови“, а за фалсификате чувени Билигов приручник.

критике Приручника

у свом настојању, а колико је подбацио. Међутим, кад сам прочитао ту критику, дошао сам до уверења, да је Г. Манжелеј далеко од објективности. Критика мора стручно, 06јективно и конструктивно изнети све битне позитивне и негативне стране дела. Критичар не сме заборавити да пише за јавност и

271