Filatelista

„Зататјег-бећац“ од 20 септембра 1910 г. У овом листу се даље вели, да је на изложбама ова „реткост“ била призната као потпуно исправна марка и од велике вредности. Краљ поштанских марака, Филип од Ферарија поче (се за њу интересовати. И не остаде само на томе, — дошло се до тога да је он за њу шлатио једну огромно велику цену. — Између великога блага краља поштанских марака почивала је и најређа марка на свету све до 1922 године. .

Тада се опет много говорило у круговима скупљача поштанских марака о карминастоцрвеној марци Британске Гујане од ! центи из 1856 године и са запетоштћу се очекивао исход политичког спорног случаја поводом Фераријеве заоставштине, У 'својеручно написаном тестаменту гроф Ферари, који умре 22 маја 1917 године у Лозани, беше одредио, да његова цела збирка поштанских марака треба да припадне немачкој држави,- односно државном поштанском музеју у Берлину. Али се француска влада није на то освртала; она узапти (све марке и пусти их на лицитацију у корист репарационог фонда. На лицитацијама, какве скупљачи марака нити су икада видели, нити ће се такве икада поновити, би ово сакупљено благо разасуто

Ђ. ВУКИЋЕВИЋ инспектор Дирекције ПТТ Н. Сад

по Целом свету. Шелопукна добит изнела је скоро осам милиона златних марака. На трећој лицитацији Фераријевих марака у Па-

ризу, у фебруару 1922 године карминасто-

црвена марка Британске Гујане од ! цента оде сама за 120.000 златних марака за Америку. Оволику суму могао је платити за једну марку само један многоструки милионар = Алтћиг Нтпа из Утике (државе ЊуЈорк). — Кад је сва марка, пре неколико година била изложена на једној изложби у Лондону, стајала су лва насружана чувара дању и ноћу крај витрине са њом.

После смрти А. Напада његова удова устушила је ову марку непознатом купцу за 45.000 долара; нешто доцније овоме је учињена понуда од 60.000 долара, али ју је он одбио с одговором, да је не би дао ни за сто хиљада долара.

Пре три године, први пут у историји филателије, у Сједињеним Америчким Државама слика ове скупоцене марке преношена је телевизиски, те је тако и за филателистичке сврхе употребљено ово модерно средство == за пропаганду и упознавање широког круга филателиста. Ž

Саопштио А. П.

Изложба историског развоја поште — отворена поводом прославе стогодишњице поште Нови Сад

Нови Сад је још од ХУШ века имао знатне културне традиције. Мако је данас његова мисија донекле измењена, а поједине његове функције прешле на Београд и друге градове у Југославији, ипак је Нови Сад а данас задржао своје културно, просветно и историјско 'обележје.

У. времену од ! до 1! октобра 1953 г. Нови Сад је имао прилике да види једну врло ретку изложбу — прву ове врсте у својој историји, која је пријатно изненадила и: Новосађане и све онс који су је посетили. То је изложба историјског развоја поште коју је приредила Дирекција пошта човолом прославе стогодишњице. поште Нови Сад, у просторијама поште Нови Сад !.

Естетски укусно постављена, историјски значајна, по изложеном материјалу богата и разковрена, занимљива и интересантна, стручно добро разрађена, ова изложба је за 11 дана свога постојања привукла преко 30000 посетилаца из разних крајева наше отаџбине. Као врло поучну и интересантну, изложбу су посетиле све школе у Новом Саду, као и више школа из Војводине, Србије и Хрватске, које су посетиле и Новосадски сајам.

Посетиоци су на изложби наишли не на дуге пароле и графиконе, већ на материјал, који у пуном смислу речи приказује исто-

ријски развој поште, телегргфа и телефона.

У првим витринама изложени је материјал о развоју поште у свету: први познати 1оштоноша на дугачким штулама, Весник који на коњу јури с писмима, разне врсте поштанских кола (дилижанса), у којима је преношена пошта и превожени путници, слике разних „постиљона“ (поштара) у свечаним оделима најповерљивијих људи оног времена, изглед- једне римске поштанске станице за размену коња, поштанска кола јајастог облика, чија је површина покривена оштрим и дугим гвозденим клинцима, као и безброј других фотографија и докумената, који убедљиво и снажно дочаравају гледаоцу читав историјски ток развоја поште.

До ових витрина изложене су старе географске карте из почетка XIX века — на којима нема Новог Сада — а из којих се види релативно слаба поштанска мрежа тога времена не само у Војводини, већ и у целој Европи. Међутим, на картама из 1885 године видимо већ да је поштанска мрежа гушћа и да је у овом периоду, који се сматра колевком развоја поштанске службе у Еврола и на Балкану, постигнут знатан напредак.

Иза географских карата изложен је у неколико витрина велики број старих писама разних земаља Европе и из разних крајева Југославије из средине и друге половине

194