Filatelista

kojima su štampane austriske marke onog doba. ı

Izgleda da moram svoje tvrđenje u pogledu papira još jasnije izraziti, da bi se izbegao nesporazum: Obzirom na uske privredne veze s Austrijom odlučila je Srbija da nabavi papir u Beču. A Zbog prijateljskih veza Beogradske markarnice sa bečkom Dvorskom štamparijom ova potonja dala je stručne savete, i uputila je markarnicu da nabavi papir kod iste fabrike, kod koje je i ona papir nabavljala. I beogradska markarnica kupuje doista papir istovetan kao što je onaj austriskih maraka, ali, naravno, bez vodoгпака. bi

Onim što je inž. Verner rekao u pogledu papira njiučemu nije obesnažio moja tvrđenja, čak ih donekle i indirektno роtvrđuje. | ј

Воје

U tom pogledu se mišljenje inž. Vernera uglavnom slaže sa mojim mišljenjem. „Wiaterijal je verovatno nabavljao stručnjak, a ako nije imao dosta iskustva, stajali su mu na raspoloženju iskusni stručnjaci bečke štamparije. Zato se može pretpostaviti {a i činjenice fo potvrđuju) da je količina papira usklađena sa Kkoličinom boja, i utroškom celokupnog papiTa utrošena je i sva boja. Koji štamparski stručnjak će uostalom nabaviti boje da ih upotrebi tek nakon tri godine? A. nabavljen je materijal dostatan za Dokriće potrebe maraka za vrlo dugi period, čemu služi kao dokaz da je tek makon tri godine nastala potreba da se štampa nova naklada. — Zato nije nimalo čudnovato da se sve boje II izdanja razlikuju od onih I izdanja, isto kao što se i papiri razlikuju. |

Želim navesti još jednu činjenicu, koja upućuje na to da marke nisu štampane u Beču, a koju sam prilikom pisanja svog prvog članka prevideo. Naklada prvog izdanja maraka Kn. Milana nije mogla biti osobito velika obzirom na ondašnje pofrebe Srbije, ali je svakako bila mala u poređenju sa kapacitetom ђеске Dvorske štamparije. Ta štamparija mogla je celu nakladu ofštampati u vrlo kratkom roku, možda čak za svega nekoliko dana.

Kod IT izdanja zapažamo stanovite razlike u boji- koje nisu razna senčenja (nianse), dakle nisu posledica jačeg ili slabijeg sloja boje. Štamparske boje su većinom vrlo osetljive na promenu klime i temperature, i vremenom čak u zatvorenim kutijama nastaju stanovite manje ili veće promene usled rastvaranja. Te promene zapažamo i na markama: vidi se da je u osnovi ista boja, ali da je ipak malo promenjena.

Da je cela naklada otštampana odjednom u Beču u jednom kratkom roku, tih razlika u· boji verovatno ne bi bilo, nego

bi se eventualno mogla naći samo razna senčenja. Ni beogradska markarnica ne bi za izradu cele naklade trebala neki dugi rok, i da su sve marke I izdanja otštampane odjednom, ni onda ne bi bilo fih

razlika u boji. Ali baš ta činjenica upu-

ćuje na to, da cela naklada nije štampana odjednom, već u većim vremenskim razmacima prema ukazanoj potrebi (na istom papiru i sa istim bojama), ali da je u međuvremenu kod boja nastala promena,

· čije sam uzroke gore naveo. Te razlike u .

boji upadljive su osobite kod maraka od 10 para, čija smeđa boja izgleda da je bila osobito osetljiva: ali ih nalazimo i kod | drugih vrednosti, na pr. kod 25 Dara, istina ne u tako jakoj meri, kao kod onih od 10 para. i

I iz ove činjenice može se zaključiti da marke nisu štampane u Beču, jer da su tamo štampane, sigurno bi celo I izdanje bilo otštampano odjednom. — Џрогедеnjem samih maraka, osobito neopranih, t. J. neupotrebljenih, pa na pismima i fragmentima, može se o {fačnosti mojih konstatacija uveriti.

Štampa

Bolju štampu I izdanja inž. Verner pripisuje boljim mašinama i „curihtovanju” 'klišeja (podlepljivanju). Malo sabirača zna šta je to „,curihtovanje”, a i ne poznaje način izrade maraka u knjigotisku u ono doba. Radi boljeg razumevanja cele stvari ja ću ovde to objasniti. To objašnjenie biće malo poduže, i skoro bi moglo bifi predmet posebnog člančića. Stvar je pak toliko zanimljiva da nije na odmet, da se makar i u okviru ovog članka iznese, a svakako je potrebno za bolje prosuđivanie i razumevanje stvari.

U ono vreme štampane su marke na dva načina knjigotiska: 1) štampanje sa

(Weichdruck)

2) štampanje (Hartdruck).

Kod štampanja sa mekom podlogom podmetala se na protuploču ili na cilinder jedna podloga od tankog filca ili sukna (Drucktuch), da bi se udarac klišeja na metalnu protuploču-cilinder ublažio, i time otklonilo prekomermo izlizavanje i оštećenje klišeja.

Kod štampanja sa tvrdom podlogom podmetala se jedna podloga od papira, koja Je udarac doduše slabije ublažavala, ali Je štampa ispadala mnogo preciznija.

Ako se neki deo marke hteo naročito istaći, onda se kod meke podloge podmetao komad tankog filca ili sukna, koji je tačno odgovarao onom delu marke, koji se hteo istaknuti, i to precizno upasovalo. To se zove „curihtovanje”, Kod austriskih maraka od 1867 god. htelo se da se istakne srednji medaljon, i kod svakog klišeja prilepljen je na podlogu-filc još Jedan okrug-

mekom podlogom

sa tvrdom „podlogom

135