Filatelista

'Гринајестог јула кроз брда рне Горе зачуле су се слободарске песме и речи пуне одушевљења за позив у борбу против окупатора. Образоване су чете омладинаца и омладинки, старих и младих, који су осећали велики бол од срамоте која им је нанста издајом и предајом непријатељу њихове слободне груде, која је кроз векозе давала јунаке равне (Обилићу, који су чували слободно српство и полагале животе за ту светињу, — и похрлили у борбу са много надмоћнијим непријатељем, да покажу целом свету да у њиховим грудима куца јуначко срце, пуно љубави за слободом.

вадесет и другог јула дигао се и народ (Словеније на оружану борбу против окупатора и домаћих издајника. „још 29 априла, на иницијативу Комунистичке партије Југославије, у (Словенији је основана (Освободилна фронта као општенародна политичка организација за борбу против фашизма. Од априла до краја јула извршене су свестране припреме за народни устанак, које су биле резултат деловања Партије и Фронте, резултат огромног утицаја на народ (Словеније, над којим је окупатор вршио страховите репресалије и погроме". (Извод из „Борбе")

Двадесет седмог јула устају на оружје и народи вечито робљене и тлачене Босне и Херцеговине. (Сироти и изгладнели радници градова и села, жељни не само хлеба, него и слободе, свесни да само слободан радви

Најређе српеђе

Међу најређе српске поштанске _ марке спадају новинске марке са цртежом државног грба кнежевине (Србије и с ликом кнеза Михаила Обреновића (Каталог Југофилателије бр. 1—4, 12—15 и 18—19), а нарочито, ако су ове марке прошле кроз пошту и тамо

жигосане. Ретке су зато, што су се по прописима који су важили за њихову употребу и праксу, која се том приликом створила, лепиле само на новине и часописе, који су стизали у Србију из иностранства, и то тако,

народ у овим покрајинама може постићи бољи живот, пошли су у борбу не хајући за своје голе животе, — дајући из својих редова најистакнутије и најпожртвованије руководиоце, као што је и народни херој, Симо Шолаја, надничар и шумски радник, — и са осталом браћом гинули, али доно„сили слободу једном по једном месту, једном по једном крају.

„Двадесет седмог јула, одазивајући ce позиву комунистичке партије, и хрватски народ је устао да оружјем у руци брани свој опстанак, своју слободу и своју част OL окупатора и његових усташких слугу. Истовремено је кренуо у борбу за нови, човека. достојан живот, за нову Хрватску, за истинско братство и јединство с осталим народима. Југославије. — За славне јулске дане припремала га је комунистичка партија. Џазвијала је у њему љубав према слободи, ширила идеју братства и јединства...

их славних јулских дана и у Македонији су се вршиле припреме за устанак и ослобођење од непријатеља, који су је били поробили, па су у октобру и они пружили руке осталој браћи у Југославији.

Тако су сви угњетавани, понижавани и израбљивани редови наших народа ушли славних јулских дана у редове ослободилачке борбе, да се заједнички боре за слободу Југославије, за бољу и срећнију будућност њених народа под воћством свог вође Тита.

нобинебе марбе

да су се приликом отварања новина и омота са часописа, готово увек морале поцепати или оштетити. Вероватно, претпостављајући да ће се марке уништити цепањем, управа пошта није издала изричито наређење о њиховом жигосању. Додуше, у тач. 16 првог одељка „Наставленија (Упутства за извршење новог Закона о поштама од 25. 1. 1866, од 13. 111. 1866 стоји да ће се марке на. „пошиљањима под прекрштеним завитком прилепљивати на адресу и-то где се завитак (омот с адресом) са самим писменом (новином, часописом) додирује“ —- што, истина, не значи да ове марке није требало поништавати жиговима. Међутим, на неким пограничним поштама, ове марке су ипак биле жигосане, па остале, код отварања новина и часописа, и неоштећене, јер се нису увек лепиле тако, да су се морале и поцепати. (Овако жигосаних и неоштећених _ марака. познато је, нажалост, свега неколико примерака од 2 паре првог штампања. Међу најбоље очуване, а уједно и најлепше жигосане свакако је онај добро познати примерак од 2 паре првог штампања (Кат. Југофилателије бр. 2) налепљен на „Босанском Вјестнику' од 13. МУП 1866, који је излазио у Сарајеву, а приспео у Србију преко поште Карантин Рача. Овај јединствени при-