Filatelista

(окупатори су касније узели ранији назив Бечкерек — сада Зрењанин) и округа моравског са седиштем у Јагодини (сада Светозарево). Сви окрузи, сем јед-нот, нишког, имали су једно или више издања окружних таксених марака. Сва издања окружних таксених марака врло су ретка и спадају у најређе таксене марке Југославије. То је и разумљиво. „Данас је готово немогуће пронаћи било који комад од већине округа (сем округа банатског и београдског).

Окупатор је имао интерес да на територији окупиране Србије влада мир“ и „ред“ и да администрација нормално функционише. То су међутим биле само жеље. О нормалном раду у већини округа није било ни говора. Упади партизана били су чести. Архиве су паљене, а просторије демолиране. Стога су ова издања окружних таксених марака у главном промашила свој циљ и њихова употреба била је срезмерно врло мала. Ове окружне таксене марке носе о'бележје тадањих прилика у Србији. Њи"хова садашња велика реткост доказује високу националну свест српског народа и њетов отпор према окупатору.

Са највећим тешкоћама прикупљани су подаци о овим маркама у време њиховог стављања у течај. Можда су при-

купљени подаци недовољно . потпуни, али у сваком случају врло су значајни. Данас, када постоје само мали трагови о бившим окрузима у Србији 1942—1944, тешко би било прикупити и најнужније податке. Исто тако готово је немогуће данас прикупити сва издања и вредности ових марака.

У прво време, као окружне таксене марке, коришћене су раније таксене марке бивше Моравске бановине. Од стране округа нишког оне су употребљаване без икакве нове ознаке. Са одговарајућим прештампавањем ове су марке употребили окрузи: зајечарски — за једно издање и лесковачки — за два издања. Округ Банат, који је једини од свих округа, поред српског становништва, био настањен и мањинама немачке, мађарске и румунске народности, имао је окружне таксене марке и са немачким написом „ЗТЕМРЕГМАЕКЕКЕ" (таксена марка) и цртежима по избору и укусу немачких окупатора. Сва каснија издања осталих округа имају исте цртеже марака са српским грбом, натписом „0кружна таксена марка“ и местом окружног седишта.

(НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. Б. СПАЈИЋ

Издабање мараба и филателија

„Привредни преглед“ од 24 септембра 1959 г. донео је посебан прилог ПТТ Југославије, у коме су отштампани радови: Пека Дапчевића, секретара Секретаријата за саобраћај и везе. Савезног извршног већа „Организација и развој југословенских ПТТ“, генералног директора ПТТ Првослава Васиљевића „пПтт настоје да максимално обезбеде потребе корисника“, заменика ген. директора Влад. Шенка „Инвестициона политика заједнице ЈИТТе“ и други стручни радови из ПТТ стужбе, а између њих и Д. Тубиновића „Издавање марака и филателија“, који нас, филателисте, нарочито интересује. Овај Тубиновићев чланак је згодан и за шири круг не само филателиста, већ и нефилателиста, јер на занимљив начин, у кратким потезима износи мноте, иначе филателистима познате ствари: о врстама марака, о развоју филателије, о општем и тематском сакупљању, о емисионој политици и о југословенској филателији.

Интересантно је његово излатање о настанку и развитку шпекулације у филителији: „Пред крај Првог светског рата и првих послератних година у доба

инфлације и привредне нестабилности, многи су куповали велике количине непоништених марака у намери да их касније препродају за „здраву валуту“. Од тада почиње шпекулација марака, као и интересовање за нежигосане марке, а филателија се комерцијализује и добија шире оквире. Доцније, када су се економске прилике у Европи поново средиле, валуте стабилизовале и на тржишту појавила разноврсна индустриска роба, престала је шпекулација маркама, а тиме и куповина већих количина марака на поштанским шалтерима. Ипак, шпекулантска куповина марака на шалтерима оставила је трага у филателији, па је окупљање, односно куповина непоништених марака ушло у праксу. За време и после Другог светског рата штекулантско - филателистичка „грозница“ поново се јавила. Марке су куповали чак и најшири слојеви грађанства, који нису имали никакве везе са филателијом.

За филателисте је нарочито важан Тубиновићев одељак о емисионој политици, у коме износи да „се данас поштанским управама намеће потреба во-

137