Filatelista

МИРКО ВЕРНЕР из Н. Сада за изводе из своје збирке Србије“ („Типичне грешке на маркама Србије из периода 1869—1880") и збирке првих поштанских дописница свих птт подручја земаљске кугле од проналаска дописне карте до данас. За обе збирке дата је награда у виду почасног поклона (велика порцеланска украсна здела — поклон ректора. Универзитета у Лајпцигу и спомен златна медаља); — Др. СПАСОЈЕ КАЋАНСКИ из Н. Сада за изводе из своје студиске збирке марака југословенских земаља — у виду златне медаље, са посебним поклоном — уметничком сликом старе градске куће у Лајпцигу.

5) Друге награде су добили: ШАРЧЕВИЋ ПЕТАР (Суботица) за збирку марака ФНРЈ са специјалном обрадом; — Др. ГРУЈИЋ НИКОЛА из Н. Сада за збирку „Привреда ФНРЈ на маркама и целинама ; — МАЈЕТИЋ М. из Н. Сада за збирку „Студија целина старе Србије ; ЗОРАД ИЛОНКА из Н. Сада за специјалну збирку марака СССР: — ЕМАН КОРНЕЛ из Лесковца за збирку „Зоогеографија _ кроз _ филателију ; — ЗОРАД СТЕВАН мл. из Н. Сада за студију мађарских „турул марака из године 1900/ 1915: МОЈСОВИЋ ВЛАДИМИР из Н. (Сада за специјалну збирку целина Црне Горе; — Др. КАЋАНСКИ СПАСОЈЕ из

Сада за специјалну збирку Југославије. — (Сви ови излагачи награђени су великим сребрним медаљама.

В) Треће натраде добили су: КРЕЛИУС ЗВОНИМИР из Загреба за изводе из

специјалне збирке марака ФНРЈ: — МИХАЈЛОВИЋ ДЕЈАН из Н. Сада за изводе из збирке Југославије; — ЈАНИЋИ-

ЈЕВИЋ ДИМИТРИЈЕ из

збирку „Међународни сајмови

Београда sa посматрани

кроз поштанску марку ; — ЛАСЛО ЕРНЕСТ из Н. Сада за збирку „Живот деце на маркама. — (Сва четири излагача на-

грађени су бронзаним медаљама.

Г) Четврте награде у виду уметничких диплома добили су: БОГДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ из Београда за две збирке (ФДИ Југославије и НДР); — ЕМАН АНГЕЛИКА из Лесковца за збирку „Биљке на поштанским маркама ;: ЈАНИЋИЈЕВИЋ НАДА из Београда за збирку „Пољоприврелни мотиви и биљни свет на маркама.

Према томе постигнуте су: 3 прве награде, 8 других, 4 треће и 4 четврте, што је и по квалитету добивених награда веома добар резултат.

Изложба је била приређена у свечаним салама старе' Градске већнице, изграђене још почетком ХМТ века, у веома репрезентативним просторијама, где су укусно смештене изложбене објекте још у знатној мери уздигле у салама остављене скупоцене слике, старине и разни историски документарни материјали лајпцишког музеја.

Посета изложбе била је веома јака, тако да је, према непотпуним подацима, ову низложбу посетило преко 30.000 грађана.

На договорима вођеним с иностравим претставницима присутним на изложби одлучено је да ће се настојати да се убудуће редовно организују сличне међународне при"редбе сајамских градова, а као претенденти за 1961 годину појавили су се претставници сајамског града Брна, који су за сада понели и прелазни пехар ове успеле међународне филателистичке манифестације.

(Организатори су у почаст гостију приредили неколико ванредно успелих пријема, стручна предавања, као и колективну посету лајпцишких знаменитости.

—ЕМВЕ —

2 2 РАО ПИО ОВ МАР СЕН

На састанку министара пошта Француске Белгије, Холандије, Италије, _Луксембурга и Зап. Немачке (Европске заједнице угља и челика), одржаном 20 јануара 1956, донето је решење да се у септембру сваке године у овим земљама издају „Европске марке“, које ће бити знак њихове кооперације и колаборације; оне ће се издавати, у исто време, у свим овим земљама, али је предвиђена могућност да се та издања могу распрострти и на друге европске земље.

Договорено је: да вредности на маркама буду изражене у монети земље која их буде издала; да свака марка мора имати натпис ЕЏЕОРА; да слике на маркама не смеју приказивати политичке тенденције, већ се морају ограничити на историске и симболичке мотиве,

Већ за 1956 годину биле су издате за свих шест земаља марке са истом сликом, која је претстављала изграђивање Европе, симболизовано конструкцијом једне грађевнне од камених блокова са словима ЕЏКОРА, окружене скелама, и са сликом заставе у основи, иза грађевине, са једним великим Ре

За 1957 годину издате су ове марке за осам земаља. —- сем за наведених шест још н за Сарско подручје и за Швајцарску. За ту годину марке су имале различне цртеже, али су све имале натпис EUROPA: wa француским маркама биле су представљене две руке са зупчаником, маслиновим гранчицама и класјем; на белгиским — шест усправних класова испод металног моста, угљарске халде и фабричких димњака; на хо-

190