Filatelista

ПИОНИРИ БРИТАНСКЕ ПОШТАНСКЕ E СЛУЖБЕ

(Превод с енглеског)

Две британске марке издате поводом тристагодишњице ступања на снагу Акта из 1660 године, којим је створен Главни уред за писмоносну службу, — скренуле су па: жњу на почетке онога што је постало најшира и најмногостранија национална организација у земљи —- на почетке Поштанске управе. Зи Co

Пре 1660 године пошта се у главном користила за пренос краљевских порука, али и ако су понекад привилеговани појединци могли да користе краљевске гласнике, то се никако н“је могло узети као општа појава.

Акт из 1660 године, међутим, регулисао је, као = многи други-из доба Рестаурације, законе који су били донети под Кромвелом. Акт из 1160 године мало се разликује од Кромвеловог акта из 1657 године. (Ова два акта су основа свих каснијих закона Британске поштанске управе.

Исте године наименован је и први британске „Розшазгег (Сепега!“. То је био пуковник Хенри Бишоп. Ал, супротно данашњој пракси, он није примао никакву плату; напротив, он је морао још да плаћа 21.200 фунти годишње за.право да „тера поштанска кола“ како најбоље уме, да би, разумг се, привредио и зараду за себе. Да је успевао у томе, јасно је из чињенице да су многи покушавали да оцрне његове напоре, само да би добили његово место.

Прва поштанска. ознака

Док су многе жалбе биле неосноване, нема сумње да су и Бишопови помоћници понекад

свакако били немарни и спори. Због тога је Бишоп одлучио да уведе ознаку датума на спољној страни писма, — и то је уствари

била прва британска поштанска ознака. То је био једноставан круг подељен хоризонтално да две половине, тако да је с једне стране стајао дан, а с друге месец кад је писмо предато. Корисник је. тако могао да израчуна колико је времена. писмо путовало до њега.

Мако је Бишоп „терао поштанска кола“, било је то само под најмом, —- служба је остала у суштини монопол круне. Међутим, једно јако успешно приватно предузеће било је организовано у Лондону неких 20 година касније — 1680 — кад је Виљем Докура (ПосКута) (некадашњи владин службеник

достава дневно на овоме сектору, а његове олакшице при наплати такса биле су такође за дивљење. Али, значајнија од тога је чињеница да је Докура увео први британски поштански жиг, различит од поштанске ознаке. На сва писма Докура је стављао троугласти жиг, на коме је стајало да је „пенни пошта“ плаћена (,реппу ров раја). Овај знак — жиг — указивао је на то да је поштарина плаћена унапред, управо онако како то данас показује поштанска марка, која се лепи на писма.

Кроз две године влада је преузела поштанску службу, а Докура је прогоњен због повреде монопола круне.

Појединачни гласници —- коњаниши

Међутим, ондашња влада је успела да постигне да поштанска служба на британском тлу постане много ефикаснија и да доноси много више користи него остале прекоморске службе. Ван граница великог града пошту су још увек преносили појединачни гласници (курири —- коњаници) или тешка отворена кола, која су била спора = тешко покретна. Велики напредак је настао 1784 године, када су, у организацији Џона Палмера од Бета, краљевске поштанске кочије оствариле редован превоз поште по утврђеном реду и под условима сигурности. Прве поштанске кочије ишле су од Бристола до Лондона и створиле су образац за ову службу, која је повезивала шкКотску престоницу с Лондоном. '

Градови, који су лежали на главним друмовима, имали су велеке користи од Палмерове организације. У ХУШ веку Ралф Ален, родом из Бета и суграђанин Палмеров, реорганизовао је пошту, која је била позната као „сго55-р05 5 (= унакрсна пошта) и „Ђу-роз“ (= споредна, која пролази поред), тј. пошту која је везивала провинциска места, а није пролазила кроз Лондон.

(Ово су били почеци широм земље разгранате мреже, која функционише и данас.

Поштанска кола, са својом шароликом романтиком, припадају историји, пошто је проналазак железнице створио бржу везу између насеља, те данас нема мало већег града, који није само неколико часова „удаљен“ од Лондона.

који је постао приватни, трговац) организо- Веформа која је обухватила цео свет вао „пени пошту“ између Лондона и Вестминстера. Цео овај развој, међутим, бацила је у заДокурина организација вршила је десет сенак поштанска реформа, која се раширила —

192