Filatelista

дњих школа и преко 260' високих и виших школа.

„Уз помоћ заједнице покренута је и широко се развила стваралачка иницијатива наших уметника, који сваким даном стичу многа међународна признања.

„Брига за развој неразвијених крајева постала је ствар читаве друштвене заједнице, а у првом реду развијенога подручја зеMe. „Индустриска производња у Југославији, у поређењу са предратном, већа је за А пута, док је например, у Босни и Херцеговини већа око 5 пута, у Македонији близу 8 пута, а у Црној Гори близу 10 пута.“

„Величина ових успеха може се правилнс оценити, кад се узму у обзир и изванредне тешкоће, које су народи Југославије морали да преброде у овом петнаестогодишњем периоду. Мора се, пре свега, констатовати да је социјалистичка изградња Југославије почела у изузетно неповољним условима, у условима наслеђене заосталости, ниске продуктивности, тешких диспропорција унутар заостале индустрије, у условима потпуне заосталости пространих подручја земље, као и у зависности од економика других земаља. Томе треба додати и страшна разарања каква је мМалокоја земља доживела у Другом светском рату и која су уништила и онако слабе н неразвијене капацитете створене у предратном периоду. Велике тешкоће у развитку Југославије створили су и економска блокада наше земље од стране источноевропских земаља и други облици притиска на Југославију. Уз то наша земља морала је пребродити и последице неколико узастоп-

них суша у пољопривреди, од којих су неке биле и катастрофалне. Поред наведених те-

__ шкоћа и тешкоћа проузрокованих споља, по-

стојале су и знатне субјективне тешкоће, које су се првенствено састојале у томе што је наша радничка класа млада и што су њене стручне квалификације биле на врло ниском степену, што нису постојали у довољном броју стручни и научни кадрови итд.

„Са сигурношћу се може тврдити да овакав темпо развитка и овако успешно савлађивање тешкоћа, са којима се наша земља срела у протеклом периоду, не би било могућно остварити без мобилизаторске н организаторске улоге радничке класе, која доживљује пуну афирмацију увођењем радничког самоуправљања.

Наш радни народ, под невероватно тешким јармом фашистичких сила, није бно клонуо и погнуо главу, већ је голим рукама и не презајући од жртава, које је свесно приносио слободи, пошао с човеком гвоздене воље у борбу за слободу, а после постигнуте слободе у борбу за бољи живот; и с њим стално идући постигао је све успехе у изградњи нове Југославије, који су му стекли признања и многе пријатеље усвету. Тај човек који је делио и добро и зло с народом, који се с народом тако рећи слио у једну нераздвојну целину, ствара с њиме најсјајније странице историје Југославије. ТАЈ ВЕЛИКИ ЧОВЕК, ТО ЈЕ НАШ ПРЕТСЕДНИК ТИТО, ЧИЈЕ СЕ ИМЕ ДАНАС У ЦЕЛОМ СВЕТУ СПОМИЊЕ УЗ ИМЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ С ВЕЛИКИМ ПРИЗНАЊЕМ И ПОШТОВАЊЕМ.

АКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ДОМА ФИЛАТЕЛИСТА У БЕОГРАДУ

—_ Свим члановима Савеза филателиста —

Већ дуги низ година, можда се може рећи још од првих дана постојања филателистичких организација, наметало се као 'једно од веома важних питања питање просторија, где би се усредсређивао филателистички живот наших чланова. Lo је несумњиво једно од важних питања за све друштвене организацијг, али за филателисте представља далеко најважнији проблем због саме природе филателистичке активности која захтева да се на састанке доносе и прегледају, односно упоређују збирке и марке из збирке.

'Тешкоће ско налажења погодних просторија где би се одржавали редовни састанци филателистичких организација у Београду биле су можда разлог што је живот филателистичких организација у Београду бно стално непотпун, разбијен на неколико стра-

на = често прекидан у развоју. (С друге стране, недостатак прикладних просторија онемогућавао је одржавање широких друштвених састанака, на којима би се у виду предавања и дискусија ширило знање, подизао културни ниво и унапређивала филателија. Гај недостатак био је такође узрок да многи филателисти из унутрашњости нису могли, приликом свог бављења у Београду, да се састану са својим пријатељима или партнерима, да у пријатној средини размене мишљења, искуства, па и предмете својих пасија тј. марке.

Проблем просторија постајао је сваке године све оштрији, у колико се број чланова повећавао, а поготову кад је прилив омладинаца постао све осетнији.

Разматрање проблема наводило је стално

152