Filatelista

Да бих завршио своја излагања! о распрострањености лажних жигова морам да скренем пажњу на лажне половљене марке на фрагментима или писмима. Као што је познато, са ликом кнеза Михајла и кнеза Милана, изузетно и марке од 10, 15 и 50 пара. До данас ми је познато једно фалсификовано писмо са марком од 40 пара, с ликом кнеза Михајла бечког издања са жигом НЕГО: ТИН 2/12; даље, неколико писама са половљеном марком београдског издања од 40 пара и жигом ПОЖАРЕВАЧКЕ 4/Х, као и једно писмо са дијагонално половљеном марком од 40 пара и жигом КРУШЕВАЦ 10/9. (Ово последње писмо фалсификовано је врло невешто, јер, према сувом жигу, потиче из Началничества окружја подрињског“ (Лопа), а отпремни жиг је Крушевац!

з сва ова писма постоје атести о оригиналности, 'издати од стране стручњака, који треба да познају ову област. Лажне половљене марке с ликом кнеза Милана налазе се ређе на писмима, али се лакше и познају. Познат ми је један „атестирани“ лажно жигосани примерак марке од 50 пара

[5]

Сл.9

на целом писму са истим поменутим жигом Крушевац 10/9. Са лажним жигом (слика 2 и 3) познато ми је до сада скоро двадесетак зупчаних и незупчаних новинарских марака, као и један пар „грбуша“ од 1! паре на исечку новина. Добијено објашњење да су ови жигови прави и да потичу са једног свежња новина из тих година неодрживо је, јер су „грбуше', зупчане и незупчане новинске марке, биле у употреби са међусобним размаком од | и 2 године. Према једној другој верзији изванредно ретка бледо маслинаста незупчана новинска марка од | паре 11 издања поништена жигом БЕОГРАД 24/ УП (ел. 6), о којој је писано у „Филателисти као о наводној највећој поништеној мар-

половљене су марке од 40 пара

ци (Србије, поништена је „услужно“ за великог сакупљача Ферарија, кад је овај, крајем прошлог века, долазио у Београд. М ово је објашњење неодрживо, јер су ми досад позната 4 комада ових марака са поменутим лажним жигом, као и велики број марака кнеза Милана, — што указује да се тај жиг налази негде у приватним рукама и обилно користи за прављење фалсификата. Недавно сам добио један аукцшиони каталог са сликом оваквог фалсификата на марци бр. 42а са сигнатуром Диене. Слични жиг БЕОГРАД 29/10 у плавој боји познат ми је више од пет пута на зупчаној марци од | паре са ликом кнеза Михајла, од којих су три „атестиране" Наводно објашњење да је пет та-

Сл. 10

квих марака пронађено на једном писму и одлепљено неодрживо је, јер фотографије према рубовима и боји показују да марке не потичу из једног истог табака.

Боја жигова, која се до 1880. године употребљавала, била је претежно црна или црносива, нешто ређе плава или плавичасто зелена, а сасвим ретко и црвена. Код лажних жигова боја је најчешће црна, али се ово црно ипак разликује од оригиналног. Тако код неких фалсификата наилазимо на врло интензивно црно, какво се код правих жигова никад не јавља; даље, на изразито црне жигове са врло оштрим контурама, као и на плавичасто црне жигове, светле и тамне сјајне плаве жигове, углавном боје на које никад не наилазимо код оригинала. Јављају се и врло нејасни жигови са размазаним контурама, где је жиг, изгледа, резан у гуми.

Лажни жигови, међутим, никад не „пробијају марку, као што је то чест случај са оригиналним жиговима. Но и поред одступања оригинална боја је код фалсификата често врло добро погођена.

(Наставиће се)

ИВЕРОВ КАТАЛОГ ЗА 1962 ГОДИНУ МОЖЕ СЕ ДОБИТИ КОД „ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КЊИГЕ“, БЕОГРАД