Filatelista

рид Ундсет (1882 — 1949), награђене за књижевност. — Првога слику видимо на марци Француска М. 1180, 180 из 1958 т., а друге на марци Турске из 1923 г. М. 997.

1929 године награђено је из свих пет трупа седморица заслужних људи, а само је добитник награде за књижевност немачки писац Томас Ман (1875 — 1955) добио 1956 године слику на маркама: Зап. Немачке (М. 237) и Ист. Немачке (М. 534).

Од петорице добитника у 1930' години немамо ниједну слику на маркама, а у 1931 години само слику америчке социјалне раднице Џен Адамс (1860 — 1985) на маркама Турске из 1933 године (М. 993) и САД из 1940 године.

Од добитника 1982 до 1934 године није издата ниједна слика на поштанским маркама.

У 1985 години наилазимо опет на чланове породице француских хемичара Кири; те године добили су награду за хемију Ирена и Фредерик ЖолиоКири, кћи и зет Шјера и Марије Кири, за радове из области радиоактивности. На маркама налазимо само Фредерикове слике: 1959 године Албаније М. 575—7', Чехословачке М. 1131, СССР-а М. 2205 Кине М. 448 и Румуније M. 1770; 1960 године Мађарске М. 1714.

Од 1936 до, закључно, 1944 године

немамо на маркама слике ниједног добитника. За време од 1940 до краја 1942 године награде нису ни дељене, а немачки фашистички режим био је забранио за време 1937 до 1945 године Немдима да прихватају Нобелове награде.

Тек из 1945 године од седморице добитника Нобелових награда налазимо на добитницу награде за књижевност, чилеанску песникињу Габриелу Мистрал (1889 — 1957), чије се слике виде на маркама: Чилеа из 1958 г. (М. 526) и из 1961 г., Уругваја из 1959 г. (М. 842—4) и Еквадора 1957 г. (М. 939).

Од 1946 до краја 1951 године немамо ни за једног добитника слике на маркама. Тек 1952 г. добио је награду за мир Др. Алберт Швајцер, лекар, који је као мисиски лекар био у Габуну. Марке са његовом сликом издала је по- шта Монака 1955 године поводом његове 80-тодишњице (М. 493 и 495), а 1960 године издала је једну марку пошта у Габуну.

1953 године награду за књижевност добио је Винстон Черчил, британски државник, Његову слику имамо једино на марци Јемена из 1948 године, на којој је приказан његов портрет заједно с портретом председника Рузвелта.

После тога, од 1954 године, до данас, није издата ниједна марка са сликама добитника из тога периода.

ОСВАЈАЊЕ. КОСМОСА НА МАРНАМА И СПЕЦИЈАЛНИМ НИГОВИМА СССР-а

Већ је скоро десет година, како се на совјетским маркама, из године у годину, приказују радови и достигнућа совјетских научника и трудбеника не освајању космоса.

Међу знаменитим руским научницима, чије су слике издате на маркама од 15 августа 1951, налазимо прву марку са сликом руског научника Константина Едв. Циолковског, аеродинамичара и великот трудбеника на стварању и усавршавању ракета за летове у свемир. i

После тога, тек 7. октобра 1957 издата је једна марка са сликом Шиолковског, поводом стогодишњице његовог рођења; на слици је поред његовог портрета и ракета.

Истог дана пуштена је у течај и једна марка са сликом ракете изнад једног дела земљине кугле.

5. новембра 1957 издата је једна марка за успомену на старт првог совјетског земаљског сателита „Спутника I” — са сликом земаљске кугле и сателита који кружи око ње.

28. новембра 1957 пуштена је у течај марка са сликом Шиолковскога (иста као она од 7. октобра 1957. са претиском у два реда за успомену на старт првог спутника на дан 4. октобра 1957.

Од 30. децембра 1957. до 22 фебруара 1958. издата је серија од 4 марке за успомену на старт другог совјетског земаљског сателита „Спутника Џ“ са сликом једне жене на земљиној кугли, а а иза ње се види Кремљ (кула), звездано небо са сателитом.

Т. маја 1958. за Дан радија, издата је марка са сликом московског универзитета, отпремне станице, спутника и др.

1. маја 1958. на пропагандној марци за међународну сарадњу против атомског наоружања види се прецртана атомска бомба, земаљска кугла са спутницима и др.

16. јула 1958. издата је марка за успомену на старт трећет совјетског сателита „Спутника П1'; на марци је слика „Спутниха ШЛ' у васиони; марка је са привеском са пригодним текстом. :

137