Filatelista

незупчана) и на блоку; иста слика у промењеној боји (М. 468); на помоћном издању марака:ес претиском (М. 570 и 577); 1951 г. (М. 695); 1955 г. са сликом њеног споменика у Варшави (М. 912); на маркама Суринама 1950 г. М. 315 и 318. Е

За хемију ове године била је додењена награда шведском хемичари С. А. Архенијусу (1859 — 1927), творцу теорије електролитичке дисоцијације. Шведска је издала 1959 године спомен марке о стогодишњици његовог рођења са његовим ликом (М. 458 и 454).

За медицину додељена је те године награда Н. Р. Финзену (1860 — 1904), · који је увео лечење кожне туберкулозе помоћу светлости. Његова слика на марци Данске из 1960 годиое о стогодишњици његовог рођења (М. 384).

За књижевност добио је награду норвешки књижевник Бјернстјерне Бјернсон (1832 — 1910), који нам је познат и као пријатељ Словена у Аустро-угарској, који је држао страну Хрвата и Словака у полемици са мађарским политичарима. Поводом стогодишњице његовог рођења издала је 1932. године норвешка пошта серију марака с његовим ликом (М. 163 — 166).

Од добитника награда у 1904 години имамо на маркама слике само двојице: руског физиолога Ивана Петровића Павлова (1849 — 1936) и француског песника Фредерика Мистрала (1830 1914). :

И. П. Павлов, познат и цењен не само у Русији, већ и ван њених граница, овековечен је на маркама: Русије из 1949 г. (М. 1381—2) о стогодишњици његовог рођења, Румуније из 1952 г. (М. 1394) и Аргентине из 1959 г. (М. 728). Ф. Мистрал, провансалски песник, налази се на марки Француске из 1941 године (М. 506).

Од петорице добитника у 1905 години налазимо слике тројице на маркама: немачког бактериолога с Роберта Коха (1843 — 1910) за медицину, пољског књижевника Хенрика Сјенкјевића (1846 1916) за књижевност и аустриске пациФитскиње Берте фон Сутнер )1843 1914) за мир. Слике Р. Коха на маркама: Данцига из 1939 (М. 307), Немачке из 1944, за стогодишњицу његовог рођења (М. 864), Белгије из 1953 (М. 986), Берлина из 1960 (М. 191), Ист. Немачке из 1960 (М. 796), Румуније из 1960 (М. 1898) и СССР-а из 1961 (М. 2465) и 1961 г. (0 стогодишњици његове смрти). — Слике Сјенкјевића налазимо “на пољским маркама М. 259 из 1928 и М. 778 из 1952 г.,, сем тога на првој марци с претиском РОВТ СРАМ5К за пољску пошту

у Данцигу. — Берте фон Сутнер налази се портрет на турској марци из серије издате 1935: године за Међународни конгрес жена у Стамболу (М: 996).

За 1906 годину подељене су награде из свих пет прупа, а од шесторице награђених издате су марке са сликама: за медицину шпанског анатома С. Р. Кајала (1852 — 1984), за књижевност италијанског књижевника Ђозуе Кар-

„дучија (1835 — 1907) и за мир председ-

ника САД Теодора Рузвелта (1858 — 1919). Ћ N

Поводом смрти С. Рамона Кајала издала је 1934 г. шпанска управа пошта марку с његовим ликом М. 634, а за стогодишњицу његовог рођења 1952 године марку М. 1012. — За Кардучија издате су марке: за Италију 1932 г. (М. 19) и 1957 г. (М. 994); за Италијанске колоније 1932 г. (М. 7) и за Јегејска острва исте године М. 76 (италијанска марка са претиском „ISOLE ITAT,JNA РЕРГРТЕСЕО". — За Т. Рузвелта издале су марке: САД у годинама 1922 (M. 265), 1938 (М. 437), 1939 (М. 452) и 1955 (М. 659), Куба 1958 (М. 581); Панама 1955 г.

(М. 443); Панамски канал, зона 1948 г.

(М. 123) и 1958 г. (М. 144),

За 107 годину подељене су награде из свих 5 група, али ниједнога од шесторице награђених није изишла слика ни на једној марци.

И за 1908 годину подељене су награде из свих група, али од шесторице награђених само су слике двојице награБених за медицину дате на маркама: немачког бактериолога Паула Ерлиха (1854 — 1915) и руског биолога Иља Иљича Мечникова (1845 — 1916). Ерлих, који је, поред других заслуга, пронашао (са Јапанцем С. Хата) салварзан за лечење сифилиса, има слику на марци Зап. Немачке (М. 196) из 1954 године (заједно са сликом Е. Беринга). Мечниковљева слика налази се на руским маркама М. 990—1 из 1945 г.

У 1909 години било је 7 добитника из свих 5 група; од њих само је двоје добило места на поштанским маркама: италијански инжењер Гуљелмо Маркони (1874 — 1937) за физику и штведска књижевница Селма Лагерлеф (1858 1940) за књижевност. Маркони, један од оснивача безжичне телеграфије, види се на сликама марака: Италије М. 601 — 603 из 1938 године и Чехословачке М. 1173 из 1959 г. а С. Лагерлеф на маркама: Шведске М. 443—5 из 1958 г.:; Турске М. 995 из 1985 и СССР М. 2202 из 1959 г.

Од добитника Нобелових награда у

1910 тодини нема ниједнога на слика-

ма поштанских марака.

· 135