Filatelista

Postoje mnogi zakoni i pravila u ovoj zemlji čiju valjanost niko ne stavlja na probu, i malo je takvih koji bi očekivali poboljšanje pišući peticije, uplivisali sa strane dajući svoje sugestije — činili bilo šta protivno odgovornoj ličnosti. POŠTO SAM JA ODGOVORAN — NE PETLJAJ SE U MOJU NADLEŽNOST, bio bi slobodan prevod prilično odomaćenog slogana koji se može videti po pisaćim stolovima američkih ljudi na položajima.

Udaljili smo se malo stranputicom da bismo bolje razumeli američke filateliste, da bi nam bilo jasnije što su svi ćutke primili na izgled nakaracinu odluku o prodaji pomenutog bloka.

Slušajte kakay posao i trošak stoji pred jednim skupljačem maraka ako hoće da isti naruči iz Vašingtona: 5 centi blok, 5 centi poštarina, koverat i hartija sa par napisanih rečenica, 20 centi su troškovi za poštansku uputnicu (jedino je važeća poštanska uputnica kupljena na pošti), i 25 centi za uslugu kao minimalni troškovi oko narudžbine od filatelističkog otseka glavne pošte. Kao što se vidi cena bloka narasta do preko desetostruke vrednosti.

Ovim putem malo će ko slediti već će svoje filatelističke potrebe poveriti trgovcu maraka koji mu obično naplaćuje 10 centi za blok.

Niko nije imun na greške, ne gledaju svi ljudi istim očima; dobrc, korisno, pametno, lepo imaju bezbroj objašnjenja, pa tako i ovakva raspodela maraka može da se pokaže praktična ako su izvršitelji praktični.

Šta bismo mi Jugosloveni učinili u sličnoj situај: Mi bismo najpre pokazali koliko je u nama slobodarski i demokratski duh razvijen i ne štedeći ga vežbali se u Hokazivanju ko je gde i koliko pogrešio. Ma sreću imamo više filatelističkih časopisa — opet zbog vrlina: širokogrudih- principa i slovenske trpeljivosti — i da to ne bi bila samo. jed-

__(DSCNCR AMEDA

nostrana kritika paljba bi bila uperena sa više strana. | borbenost našu ne bismo smeli zaboraviti pa bismo se pozivali na naše velikane, svetle trenutke naše prošlosti i sve drugo što podiže moral filatelista, Potrožili bismo mnogo štamparske boje kriti-

kujuci :čudne odluke, pogrešnu politiku, ıitd., mesa unapred znajući da je ceo ishod naše ljutnje — ie dno veliko ništa! Jadni čitaoci hteli ne hteli kaskali bi za dopisnicama, urednicima, filatelističkim stručnjacima, provodili bi sate okrećući stranice kritika tražeći utešnu vest — »Vinovnik je pod teretom javnog filatelističkog mnjenja abdicirao. Stvari su krenule na bolje!«

Ovakvom završetku dobro pristoji jedna stara arapska poslovica: PSI LAJU A KARAVAN IDE DALJE.

Miroslav Šanta Filadelfija, SAD

ZASTO МЕ NAPREDUJU AUKCIJE MARAKA

Na osnovu aktivnosti našeg članstva na sastarcima može se zaključiti da se društvena odgovornost i svest izvesnog broja članova svodi, najčešće, na posećvanje sastanaka i — plaćanje članarine, pa i to ne uvek redovno.

Jedna posebna kategorija članova sastavljena je od ljudi kojima je filatelija samo motiv za obavlianje određene poslovne aktivnosti.

I baš kod te kategorije članova — ili posetilaca — poziv na makakvu društvenu aktivnost izaziva ze samo otvoreno odbijanje, nego i podsmeh.

Ovog puta trebalo bi da se pozabavimo pokušajem analize te »psihološke« kategorije, i da sagledamo zbog čega se poneki smeškaju, smejulje ili sasvim otvoreno napadaju svaki pokušaj da se razvije društvena aktivnost na polju razmene maraka.

Pripadnicima et »psihološke« kategorije društvena aktivnost je neophodna iz sledećih osnovnih razloga: ne kisne im nad glavom i robom, u središtu su stalnih kupaca, ne progone ih vlasti — tržišna inspekcija — zbog nedozvoljene trgovine, jer 5U, zaboga, članovi pojedinih društava, te se otvorena trgovina kategoriše kao filatelistička razmena.

U odnosu na razvijanje i jačanje našeg društvenog rada, ove konstatacije su još i suviše blage, jer »aktivnost« takvih članova doprinosi isključivc samo njihovom poslovanju; njima i ne pada na pamet unapređenje društvenog racla, jer im je društvena organizacija potrebna samo kao pokriće za obavljanje trgovine.

Sve ovo izloženo je iz sasvim određlenog razloga i, štaviše, bez namere da se zaustavi jedan proces u

filateliji, koji je postao njen sastavni d-D. Naime, taj osnovni razlog — pitanje izgradnje društvenih prostorija i čitav dalji rad FSS — može

da se reši jedino u tom slučaju ako se sagleda kako će se jednom definitivno prići pronalaženju onih efikasnih mera, koje će dovesti clo ostvarenja jecne zamisli koja tavori već preko 20 godina.

Pri razmatranju načina rešenja ovog problema treba imati u vidu činjenicu cla se o makakvoj pomoći sa strane ne može ni govoriti. SFS i njegova