Filatelista

не И 1 7 4

Зец ~ =" if у“.

У току окупације, Немци су дознали да се у подрумима налази стара архива па су наредили да се све пренесе на прераду у фабрику хартије. Узалудно је било покушавати да се нешто од те драгоцене архиве сачува. Било је ту десетине хиљада писама из Србије, заробљеничких писама и карата, бројних сведочења о трагедијама, болних исповести расптављених породица и ко зна колико драгоцених вредности за саму историју. Све је то без обзра и без милости пренето на прераду.

Тако су нестајале без трага многа историјске вредности па и филателистички документи који су се случајно на њима налазили.

Међутим, упркос свим уништењима, понекад се понешто и сачувало. Тако сачувани примерци лежали су годинама заборављени па чак и непознати док их једног дана неки случај није извукао на светлост дана. О тим случајностима биће речи у следећим редовима. И те случајности чине саставни део историје Филателије, коју сваки филателиста треба да познаје, макар као занимљивости своје врсте.

Рекли смо већ напред да су неке поштанске марке сачуване у само по једном данас познатом примерку, те да се ти „уникати" сматрају највећим вредностима, чак и без обзира на њихово стање очуваности.

Приче, историјски проверене и верно записане, представљају најзанимљивије штиво у историји Филателије. Покушаћемо да те приче приближимо нашим читаоцима, онако како смо их у своје време забележили.

Шведска поштанска марка од 3 скилинга (Ууег! та) погрешно оштампана у жутој уместо зеленој боји, позната је до данас само у једном јидином примерку. Ова погрешка у боји тумачи се тако да је случајно приликом штампања уместо оштећеног клишеа од 8 скилинга убачен један клише од 3 скилинга, па је у табаку са маркама од 8 скилинга оштампана и по једна марка од 3 скилинга у жутој боји. Издање је из 1855. године а тек је тридесет г-одина касније ова грешка дошла до сазнања филателиста.

Марку је случајно пронашао један ученик (Сеого Wilhelm Васктап) не знајући наравно за њену вредност. Наиме, он је прочитао оглас једног трговца из Стокхолма којим се траже шведске марке из 1855. године, нарочито комади од 3 и 24 скилинга, за које је трговац нудио 7 и 8 круна по комаду.

Те зиме је дечак о распусту боравио код своје старамајке па се сетио огласа и запитао баку има ли каквих марака сачуваних од раније. Она му је донела хрпу старих писама, преписку свога покојног мужа, дозвољавајући унуку да узме све што би му се свидело

Мали Бекман је пажљиво прегледао стара писма и међу налегљеним маркама нашао је доста примерака издања 1855. године, али је само једна марка била од 3 скилинга. Он је све то пажљиво скупио и чим се вратио у Стокхолм отишао је право трговцу носећи своје марке да их уновчи. Трговац је прегледао марке које је дечак донео и понудио да их откупи нудећи 2 и 3 круне по примерку.

— Па ви сте нудили 7 круна за марку од 3 скилинга, опоменуо га је дечак, чудећи се новим ценама.

— Да, одговорио је трговац, али за марку од 3 скилинга, а ви ту марку немате. | |