Filatelista

тога, избијање папира обично нијеоштро извршено, тако да ивице рупица делују искрзано. Ова неправилност зупчања није ни приближно тако јасна и упадљива као код познатог „црногорскот“ или „пијаног“ зупчања (12 уу), али се ипак може лако приметити голим оком, На основу ових карактеристика дошао сам до извесних резултата, који, мада можда не сасвим потпуни, заслужују да буду објављени.

2 новчића: Због релативно мале количине ових марака која ми стајала на располагању, и боје која прилично отежава свако упоређивање, нисам у стању дадонесем било какав закључак на основу штампе, беље рећи изгледа марака. Ипак, један комад који сам недавно сасвим случајно нашао у својој збирциучвршћује ме у уверењу да џи ова вредност другог штампања зупчана 111/2 постоји са претиско. Наиме, комад о ком еје реч зупчан је мешовито, и то са три стране 111/2 а лево 11. Из тога сам закључио да основна марка потиче из делимично незупчаног табака: коју је касније прозупчан зумбом 11. Зупчање 11 одувек се, због ширине рубсва, води у четвртом штампању, но сви велики познаваоци марака Прне Горе (инж. В. Флек, инж. Милер... слажу се да ово зупчање потиче из 1889. илу 1890, те да пада на сам почетак трећег штампања. У прилог томе говоре и извесне карактеристике штампе о којима ће другом приликом бити више речи. Када се све ово узме у обзир, није тешко закључити да основна марка припада другом штамтању. Како је претискивање извршено трећим слогом тешко је поверовати да приликом прештамштавања првим идругим слогом није употребљен ниједан табак другог штампања, већ да је само овај један, из залихе од ранијих година, чекао задње прештампавање.,

3 новчића: Мада сам прегледао веће количине марака ове вредности, нисам дшоао до неког посебног закључка. Пронашао сам комаде на папиру веома сличном паширу другог штампања, но ипак бих радије и њих сврстао у треће штампање; и то како због боја тако и због штампе, због „општег утиска“.

5 нозчића: Постојање ове вредности са претиском „Прослава штампарије“ је ван сваке сумње; и то како на папиру карактеристичном за друго штампање, тако и на папиру који је тањи и сличан оном #11 штампања, Комади на тањем папиру могу се препознати делимично по штампи и зупчању, а најсигурнији знак је тачка испод слова Ч у „новч.. Према „Приручнику“ ова грешка се јавља и код трећег штампања, и то једном у табаку на непознатом месту. На основу материјала који сам прегледао могу да кажем да сам нешто алично тој тачки збиља уочио код трећег штампања, али да постоји разлика у облику, те се упоређивањем саобичном марком штампама може лако установити где спада испитивана марка.

7 новчића: Ова вредност ме је највише и навела на помисао да су 1893. прештампане и марке П штампања зупчане 1 1/2. Прегледањем извесне количине марка установио сам да постоји на обе врсте папира, Најлакше се може познати по већ споменутим оштећењима оквира, који се нажалост не јављају на свим комадима, већ само код једног, и то мањег дела. Осим тога ове марке карактеришу се специфичном нијансом јорговарнастае и црвенојоргованасте боје, којој је донекле слична само боја исте вредности зупчане 11. Као најпоузданији путоказ могу се узети нека карактеристична оштећења оквира. Ова ошттећења јављају се на свим маркама од 7 новч. П штампања, а само изузетно, и у нешто другчијем облику, код зупчања 11 и Ш штампања. Упуштање у детаљније описивање ових карактеристика однело би превише тремена и простора: тако да ће о томе бити говора другом приликом. 12