Filatelista

писна напомена »П за. Кесћа ујепе ргетаго, 4'аНгапсаге guesta lettera. Gustavo«. (Tocn. Pe»a saMoauo je Aa nAaTH поштарину за ово писмо. Густав). Са леве стране налази се рукописна ознака, писана истим мастилом и рукописом, »6/9«, која показује да је плаћено поштарине за аустријског курира до границе 6 кр., а од Метковића до Беча 9 крајцара.

Према информацији М. Рашића, конзулат је био отворен само кратко време, писмо је до сада једини познати примерак и пред. ставља откриће најновијег датума.

Ме.

ПУШТАЊЕ И ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ ПРОМЕТА МАРАКА ЦРНЕ ГОРЕ

Једна од основних, и свакако једна од најпозитивнијих, карактеристика Каталога марака југословенских земаља који издаје Биро за поштанске марке је да се код већине издања дају мање или више опширни подаци о техничким детаљима, о месту и начину штампе, тиражу, датуму пуштања и повлачења из промета, и то у таквој мери и обиму да је мало светских каталога са дужом тра-

дицијом који својим читаоцима пружају толико обавештења.

Ову своју физиономију Каталог није наследио, већ ју је сам изградио кроз године, допуњујући и мењајући старе податке. Нажалост, задњих неколико година као да се све више пажње поклања променама цена, а све мање овим »техничким« подацима. Писцу ових редова потпуно је јасно да су промене цена једна од основних ствари које интересују највећи број сакупљача, но треба имати у виду да су цене тренутна ствар расположења тржишта, или одређених шпекулативних интервенција појединих фирми и Људи, и да цене које се објављују у каталогу могу у одређеном тренутку бити стварне цене, али често могу и далеко заостајати за кретањем тржишта, што је уосталом доста драстично дошло до изражаја и у задњем издању нашег Каталога. А технички подаци су увек исти, не мењају се према тренутној ћуди, и — наведени у Каталогу — остају као докуменат од трајне вредности не само за нас, већ и за многе скупљаче и истраживаче и ван Југославије.

Црна Гора је подручје где допуне и измене ове врсте података одавно нису биле заступљене, што ме је и потакло да напишем ове редове. Подаци о пуштању и повлачењу из промета доста су сиромашни, ДеАтмично не одтоварају стварном стању, а делимично су давани мешан~ негде по старом, негде по новом календару. Обзиром да је у време издавања марака у Црној Гори био на снази стари, јулијански Календар, мислим да је једини исправан начин онај који је заступљен код Србије, а из неких непознатих разлога није примењен и на Црну Гору.

У даљем тексту навешћу за свако издање посебно датум пуштања и повлачења из промета појединих издања, упоредо по старом и новом календару, уз напомену да су сви датуми базирани на службеним документима које је већим делом истражио и објавио у својој књизи »Поштанска служба у Црној Гори« покојни Марко Цвјетковић,