Filatelista

130 GODINA NAJPOZNATIJE MARKE SVETA

Stjeban Malčic

Ove godine se mavršava 130 godina otkako je ugledala svet marka koja je vremenom postala najčuvenija marka sveta: plava marka Mauricijusa od 2 penija iz 1847. godine. U stvari radi se o dve marke jer je zajedno sa njom izdata i narandžasto-crvena marka od 1 penija koja je međutim mnogo manje poznata.

Pre nego što započnemo zanimljivu priču o najčuvenijoj marki, osvrnimo se ukratko ma njenu postojbinu — ostrvo Mauricijus — danas nezavisnu republiku iz grupe nesvrstanih zemalja.

Ostrvo se uzdiže do 826 metara na pučini Indijskog okeana, istočno od Madagaskara. U blizini se nalazi ostrvo Reunion sa kojim uz još nekoliko manjih ostrva spada u grupu Maskarenskih ostrva. Ime su dobila po portugalskom moreplovcu Maskarenjasu koji ih je otkrio 1511 godine. Kad su ostrvo 1598. zauzeli Holanđani, dali su mu po svom namesniku princu Marisu (Maurits) Oranskom ime Mauricijus. Ostrvo dospeva 1715. godine u posed Francuza koji mu menjaju ime u II d'Frans (ile de France). Pod francuskom upravom ostrvo se nalazilo skoro 100 godina, dok za vreme Napoleona nije 1810. bilo okupirano od strane Velike Britanije. Posle pada Napoleona, ostrvo je Pariskim mirom 1814. god. dodeljeno Velikoj Britaniji, a vraćeno mu je i staro ime — Mauricijus. Dugotrajna borba za oslobođenje počela je donositi prve plodove tek 1957. godine, kad je uvedena delimična samouprava. 12 marta 1968. ostrvo postaje nezavisna republika u okviru Komonvelta.

Ostrvo je vulkanskog porekla sa površinom od 2100 km? i oko 900.000 stanovnika. Glavni grad je velika luka Port-Luj sa oko 150.000 stanovnika. Klima je tropska, vlažna, sa čestim orkanima. Glavna poljoprivredna kultura na ostrvu je šećerna trska koja se u nekoliko šećerana prerađuje u šećer, koji je i glavni izvozni artikal.

Posle ovog kratkog izleta na ostrvo Mauricijus, da se vratimo njegovim čuvenim markama.

Prva poštanska stanica ma ostrvu otvorena je 1830. god. u glavnom gradu Port-Luju. Kad su 1840. godine u Velikoj Britaniji uvedene prve poštanske marke, počele su se one koristiti i na ostrvu. Poništavane su žigom sa oznakom B53. 1847. godine tadašnji guverner ostrva Ser Gom je izvršio reorganizaciju poštanske službe i rešio da uvede nove marke po izgledu slične dosadašnjim, ali sa nazivom ostrva. Realizaciju ove ideje poverio je jednom francuskom sajdžiji i graveru Žozefu Barnardu. On je izradio po jedan kliše za vrednosti od 12 penija kopirajući koliko god mu je bilo moguće britanske marke. Za upisivanje naziva MAURITIUS iskoristio je desnu stranu koja je ma britanskoj marci prazna. Da bi popunio i levu stranu, trebalo je da stavi »POST PAID« (»Poštarina plaćena«). Umesto toga, greškom ili usled nedovoljnog poznavanja engleskog jezika, stavio je »POST OFFICE«, što je verovatno video kao natpis na ulazu pošte.

Od naručenih 500 komada maraka, on je ručno komad po komad do 21. IX 1847. otisnuo po 350 komada obe vrednosti. Marka od Jednog penija bila je za razliku od britanske crne marke marandžasto-crvene boje, dok je vrednost od dva penija bila plave boje kao i odgovarajuća britanska.

. Nove marke je odmah iskoristila guvernerova supruga ledi Gom za frankiranje pozivnica koje je napisala poznanicima i prijateljima povodom bala koji je imala nameru tih dana da priredi. Ova prva pisma nose žig od 30. IX 1847.

Iz jednog sačuvanog pisma upravnika pošte Braunriga (Brownrigg) od 2. V 1848, doznajemo da je zbog mukotrpnosti pojedinačnog otiskivanja maraka a i zbog greške u natpisu, ostao prvobitni tiraž od po 500 komada neizmenjen, a za drugu emisiju Je pripremljena nova ploča sa po 12 izgraviranih maraka sa dspravljenim natpisom. Klišei prvog izdanja su sačuvani i dospeli su u London. Ovde su prvi put bili javno izloženi na Međunarodnoj izložbi maraka 1912. godine.

Tek otprilike dve decenije posle izlaženja, kad je sakupljanje maraka već bilo uzelo maha, započela je potražnja maraka Mauricijusa iz 1847. Do 1899. [370] dine bilo ih je pronađeno svega 19 komada. Briselski filatelista i trgovac markama J. Bč Moens prikupio je podatke o njima i uveo numeraciju svake marke pojedinačno. Ova numeracija rimskim ciframa zadržana Je do danas.

„Najviše sreće u traganju za ovim dragocenostima imala je neka madam Boršar (Borchard) iz Bordoa. Njen tada već pokojni muž, vodio je neku trgovačku firmu koja je živo korespondirala sa Port-Lujem baš 1847—48 godine. Ma-

13