Filatelista
Наведене промене цена односе се само на чисте марке док су код поништених марака ови односи мањи. Цене ЕС су остале исте или су повећане.
Марке старе Југославије обрађене су у овогодишњем издању „Михела“ на нешто другачији начин него раније. Код свих издања уведена је посебна котизација фалцованих и марака без фалца. За издања до 1935. може се углавном рећи да прошлогодишња цена неупотребљених одговара овогодишњој цени фалцованих марака, док су нефалцоване скупље. Ова разлика креће се у знатним границама, од 30—40% до 200%. Тако је, рецимо, „иксерица“ без фалца оцењена на 1500 ДМ, а са фалцом на 800 ДМ. Код издања 1935—1941. прошлогодишња цена налази се негде између овогодишњих цена за фалцоване и нефалцсване примерке.
Стара Србија забележила је промене цена само код „грбуша“ и бечког штампања редовних марака са ликом кнеза Михајла, док су све остале марке остале на прошлогодишњим ценама. Марке Црне Горе нису забележиле ни једну промену цене. Слична је ситуација и са осталим подручјима југословенске филателије, код којих су промене, уколико их уопште има, релативно мале, у стандардним границама од 10—15%. Од овога се издвајају једино марке на писмима немачке окупације Србије 1941—44, које су доживеле фантастичан скок у односу на претходно издање „Михеловот“ специјалног каталога Немачке. Опрезно и учтиво говорећи, нове цене су заправо бесмислене. Ни једно писмо није оцењено мање од 20 ДМ, писмо са најобичнијим „манастиром“ од 7 дин. „вреди“35 ДМ, а са службеном марком чак пуних 80 ДМ. Заиста претерано!
Сва четири наведена каталога заинтересовани југословенски филателисти могу да поруче преко неког од књижарских предузећа које се бави и увозом страних издања.
ŠAH NA МАЕКАМА
(nastavak az broja 170) Dr D. Đukanović i B. Lazarević
FINSKA
Povodom održavanja 10. šahovske olimpijade, u Helsinkiju, u vremenu od 10. do 30. VIII 1952. godine, Finska je izdala, 10. VIII 1952. godine, Jednu mamku, od 25 fimskih maraka.
U upotrebi je istog dama bio pnigodan poštamski žig, a bilo je izdato nekoliko prigodnih koverata.
Na Olimpijadi je učestvovalo 25 zemalja, koje su bile podeljene u tri grupe. Prve tri ekipe iz svake grupe plasirale su se za finale. Ovo je bila prva Olimpijada sa predfinalom — sve prethodne igrane su u jednoj grupi.
Pobedila je ekipa SSSR (u sastavu: Keres, Smislov, Bronštajn, Geler, Boleslavski, Kotov), ispred Argentine, Jugoslavije i ČSSR.
Jugoslavija je igrala u sastavu: Gligonić, Rabar, dr Trifunović, Pirc, FEuderer i B. Milić.
ŠPANIJA
L. Torres Quevedo, španski matematičar i pronalazač konstruisao je 1920. godine »šahovsku mašinu«. Ova mašina mogla je da odigra majviše 50 poteza i svakako predstavlja preteču današnjih računara koji mogu da igraju i šah ako su za to programirani.
Španska poštanska uprava izdala je, 6. 9. 1955. godine, Jednu marku za avionsku poštu sa mominalom od 50 pezeta, na kojoj je prikazam lik pronalazača ove šahovske mašine.
Na manmki od 70 santima, uz serije »poznate ličnosti«, izdate 25. 2. 1965. godine u Španiji, prikazam je lik kralja Alfonsa X, nazvanog »Mudri«. Ovaj španski kralj objavio ije 1283. godine knjigu o šahu sa naslovom »Libros de acedrex, dados e tablas«. Ova knjiga predstavlja vezu između arapske i evropske šahovske literature.
11