Filatelista

Teritorija Gibraltara obuhvata 6,5 km? i sastoji se od poluostrva одуојепог od kopna uskom prevlakom i Gibraltarskom stenom visokom 424 m. Ne računajući vojnu posadu i španske radnike ima oko 29.500 stanovnika. Klima je suva, suptropska. Ima nekoliko manjih fabrika, ali osnovu ekonomike čini velika luka i vojne pomorske i vazduhoplovne baze. Ima i sopstveni novac — gibraltarsku fumtu.

Interesanmo je napomenuti da je Gibraltarska stena jedino mesto u Evropi gde još žive majmuni-magoti (Macaca sylvana). O ovim stanovnicima Gibraltara vodi se posebna evidencija i ukazuje im se EA pažnja. Magot je prikazan na marki od 1 s iz 1960. god. (Yv. Nr. 154)

ВЕРАН Gibraltar je počeo da koristi sopstvene marke od a 1. I 1866. godine. Prvo su to ustvari bile marke Bermudskih ostrva sa pretiskom, a krajem iste godine izdata je i prva redovna serija za Gibraltar. Pre toga su korišćene marke Velike Britanije koje su poništavane žigom A 26.

Izdavačka politika Gibraltara je seriozna. Prošle go; a. 2“ dime dzdato je ma pr. samo 19 maraka. Tiraži takođe nisu veliki, obično ispod 500.000 komada. I nomimale, posebno kod prigodnih izdamja, nisu velike. Jedino redovne senije idu do 1 fumte, ali one izlaze dosta retko, svakih 5—6 godina.

Slično kao i na Pirinejskom, tako i na Apeninskom poluostrvu imamo dve male države: San Marino ı Vatikan.

Jedna od meta miliona turista koji se svake godine slivaju u Italiju jeste i najstarija republika na svetu SAN MARINO. Obiđe je godišnje oko 2 miliona turista željnih da vide nešto neobično, ovu malu zemlju sa vrlo dugom i zanimljivom istorijom.

Ako je verovati predanju, osnivač Republike bio je kamenorezac Marin koji je oko 300 god. naše ere došao sa ostrva Raba i prvo radio kao radnik u lučkom gradu Riminiju. Da bi kao hrišćanin izbegao progonima cara Dioklecijana (koji je podigao čuvenu palatu u Splitu) pobegao je sa nekoliko pratilaca dvadesetak kilometara daleko u brda i osnovao tamo u gustim šumama slobodnu hrišćansku zajednicu. Za celo vreme propadanja Rimskog carstva i najezdi varvara, ostala je zajednica nezapažena. Upravu zajednice su sačinjavali najstariji članovi porodica, na čelu sa izabranim rektorom — pravo republikansko uređenje. Najstariji zvanični dokumenat o nezavisnosti potiče iz 885 godine, a prvi pisani statut Republike koji još i danas važi, potiče iz 1253. godine.

U toku svoga postojanja Republika je više puta bila u opasnosti da izgubi nezavisnost, ali je zahvaljujući visokoj nacionalnoj svesti i slobodoljubivosti, Sanmarincima uspelo da očuvaju svoju slobodu i savladaju sve teškoće.

Tri puta je ipak Republika bila vojnički okupirana: prvi put kraće vreme 1503. god. od strane Čezara Bordžije, sima pape Aleksandra VI; zatim 1739. god. od strane kardinala Đulija Alberonija i najzad septembra 1944. god. od strame петаског хегтаћта.

U cilju pojačanja odbrane, izgrađena je tokom vekova na 756 m visokom brdu Monte Titano tvrđava sa poznate tri kule koje se simbolički nalaze i u grbu Republike.

Teritorija Republike San Marino obuhvata 61 km? sa oko 20.000 stanovnika, od čega u samom glavnom gradu oko 4.500. Ostalo stanovništvo je podeljeno na 8 opština »Kaštela« (Сазтеји Заптатшпеч). Ма сејџ zemlje ı vlade — Državnos saveta — nalaze se 2 kapetana koje bira skupština (Veliko veće) na 6 meseci.

Klima je umerena ali su zime nešto hladnije nego na morskoj obali. Osnovu ekonomije zemlje čini poljoprivreda, nešto industrije, turizam i izdavanje poštanskih maraka. Tunisti i filatelisti iz celog sveta u velikom broju kupuju ili sakupljaju marke ove zanimljive države.

U San Maninu marke su počele da se koriste 1862. god. i to prvo marke kraljevine Sardinije, a zatim kraljevine Italije. Sopstvene marke koristi od 1. VIII 1877. godine.

с"

Pošto je izdavanje maraka uključeno u turističku privredu, ЕН emisiona politika je znatno manje uzdržama mego na pr. u Andori. “ Ipak, broj i nominale maraka ni izdaleka ne dostižu mnoge druge · zemlje. Tako su na pr. 1975. god. izdate 22 marke (Jugoslavija u isto yreme 52 marke) sa ukupnom nominalom od oko 70 din. Premda u izdavačkoj politici nema preterivanja, ipak neka izdanja ostav_ ljaju utisak da su čisto зрекшашупос Кагактега. То је na pr. serija »Preistorijske životinje« iz 1965. god. (Yv. Nr. 645—653), »Morska fauna« iz 1966 god. (Yv. Nr. 676—685), »Znaci Zodijaka« iz 1970. god. (Yv. Nr. 749—760) i dr.

Sve u svemu ipak se može zaključiti da je San Marino filatelistički interecsantna zemlja koju ne bi trebalo zanemanrnivati.