Filatelista
Organizacioni odbor nije zanemario samokritičnost u svome radu. Istaknuto је da je izložba priređena sa skromnim finamsijskim sredstvima, sa malim brojem, ali zaista pravih društvenih radnika u SF Srbije. Mora se reći da nijedna republička i pokrajinska organizacija iz okvira UFSJ mije pružila pomoć i podršku u onoj meri koja se očekivala. Ali su zato dva pojedinca nadomestila apstinenciju svojih organizacija. Drugovi Mirko Vemer iz Novog Sada i Zvonko Krelius iz Zagreba, svojim kreativnim radom, i ummnim i fizičkim, obezbedili su koncepciju i otelotvorenje izložbe. Njihov doprinos ovoj izložbi mora da se upamti.
Međutim, mora se reći da je sticaj niza okolnosti zahtevao da izložba bude ovakva kakvu smo je organizovali, videli, posećivali i doživeli. Najpre, pogodnijih prostorija u Beogradu nije bilo do sajamske hale. Izložba je održana u okviru drugih velikih sajamskih manifestacija i stoga su i prostoriie dobijene besplatno, sa plaćanjem minimalnih režijskih troškova. Uzgred, hala III u kojoj je održana izložba, jedna je od najvećih i centralnih hala na Sajmu. U jednom delu partera ove hale održavana je istovremeno i izložba školskih učila, što je privlačilo školsku omladinu (dakle, izložba školskih učila a ne skladište nameštaja, kao što piše Bilten HFS). Dobivši halu pod povoljnim finansijskim uslovima, a inače u besparici, Organizacioni odbor je prihvatio i zajedničko otvaranje svih sajamskih manmifestacija i stoga nije sve prisutne goste mogao udostojiti rečima pojedinačnih pozdrava i eventualnog koktela. Ali filateliste 1 izlagače to i nije zanimalo — njih su interesovale marke i izlošci. U tome su imali veliko i, to nisu mogli čak ni novinari PTT Vesnika da opovrgnu, izuzetno zadovoljstvo i doživljaj.
No, započeli smo sa samokritikom. Bez dovoljnog iskustva m orgamizaciji jedne međunarodne izložbe, bez dovoljno vere u sebe i mjem uspeh, nisu se svi članovi SF Srbije, na čiju se pomoć i komkretan doprinos račumalo, odazvali, odnosno dali svoj puni udeo. Bilo je i razmirica i nesporazuma. Zaboravljalo se da koplja za vreme olimpijade idu samo u zemlju. Jedan broj starijih i najuglednijih filatelista nosio se ravmopravno svojom ukupnom alttivnošću pre i za vreme izložbe sa popriličnom grupom mlađih filatelista koji su pokazali ovom prilikom svoj pravi odnos i prema filateliji i prema svojoj organizaciji. Stariji su pokazali mlađima šta umeju i znaju a mlađi su istakli i svoju maštovitost i odgovornost. Njihova odgovornost je bila na zavidnoj visini. To je naročito došlo do izražaja nakom neugodnog događaja već prvog dana izložbe kada je, na do sada neobjašnjiv način, nestalo nekoliko izložbenih listova izlagača iz Grčke i Turske.
Većina članova žirija na beogradskoj izložbi, sastaje se u istom svojstvu već šesti put — tako da su mišljenja i kmiteriji, pored onih objektivno i ramije utvrđenih, uglavnom usaglašeni. To je i komesar Saveza bugarskih filatelista izrazio zvaničnom ocenom da niko od filatelista u svih pet zemalja učesnica me može osnovano prigovoriti odlukama žirija, jer je njihova stručnost i objektivnost ostala na zavidnoj visimi.
Najzad, Izvršnom odboru SF Srbije ostaje da u pripremi sednice svoje izborne skupštine, sagleda i sve propuste, slabosti i naravno, pozitivne rezultate ove izložbe i oceni svoj doprinos. Nominalni organizator — UFSJ, verovatno će isto učiniti na jednom od svojih narednih sastanaka.
Nagradivši jedan broj organizacija udruženog rada i pojedinaca koji su konkretno doprineli uspešnoj organizaciji i toku izložbe (Turistički savez Beograda, Beogradska industrija piva, Beogradski sajam, Galenika, Recepcija hotela »Slavija« i dr.), žiri je svoju odluku o nagradama izlagačima u počasnoj i takmičarskoj klasi štampao kao posebnu brošuru. Iz nje prenosimo samo najveće nagrade u takmičarskoj klasi.
Veliku intemacionalnu nagradu za izložak sa specijalnom zbirkom prvog izdanja maraka Turske, kao i izdanja maraka nazvanog »Dolus«, dobio je izlagač iz Turske, ing. Vedat Kočak.
Veliku nagradu za najbolju zbirku izlagača iz Jugoslavije, za izvode iz studijske i specijalizovane zbirke maraka Kneževine i Kraljevine Srbije (1840—1920), dobio je Mihajlo LJ. Janjić iz Beograda.
IZDAVAČKI SAVET I REDAKCIONI ODBOR čASOPISA »FILATELISTA« | ŽELE SVOJIM ČITAOCIMA SREĆNU I USPEŠNU NOVU 1978. godinu
до