Filatelista

1972/73 izdaje u toj valuti veliku redovnu seriju od 16 vrednosti sa mofivima brodova u nominalama od 1 c do 1 AS (Yv. br. 39—54). Od tada je izdavačka aktivnost vrlo umerena: za božić se izdaju svake godine po 2 marke relativno malih nominala.

KOKOSOVA-Kiline-OSTRVA Cocos- Keeling-Islands), arhipelag od 27 atola, leži oko 1100 km jugozapadno od Jave. Ostrva su bila nenaseljena sve do 1826. god. kada su se na njima maselila dva emgleza i podigla plantaže kokosovih palmi. Posed Vel. Britanije postaiu 1857. god., prvo pod upravom guvernera Cejlona, zatim Malaje (1882.), a između 1903 — 1955. Singapura. Prema jednom sporazumu prelaze

od tada pod australijsku administraciju. Na ukupnoj površini od 13 km! ima sada oko 700 stanovnika.

U II Svetskom ratu je na tzv. Zapadnom ostrvu izgrađen vojni aerodrom koji je 1952. god. preuređen za civimu upotrebu i služi kao međustanica za vazdušni saobraćaj između Australije i Južne Afrike. Najveće naselje nalazi se na ostrvu Houm (Home Island).

Prva serija sopstvenih maraka od 6 vrednosti izdata je 11. VI 1963. god. Prelaz na australijsku valutu uslovio

je 9. VIT 1969. izdavanie nove redovne serije od 11 vrednosti. Sledeća redovna serija izdata je 1976. god. sa 12 vrednosti u istom rasponu kao i ranije, od 1 c do 1 AS. Pored ovih redovnih serija nisu izdavane nikakve druge marke, što je kuriozitet svoje vrste.

Idući dalje prema istoku dolazimo do Južnog Pacifika koji obilujie malim autonomnim Ostrvskim zemljama. Tako u erupi Maršalskih ostrva nailazimo na ostrvo NAURU. Istorija ovog ostrva je prilično burna i zanimljiva. Otkrio ga je 1798. god. jedan engleski kitolovac čiji mu je kapetan dao ime Prijatno Ostrvo (Pleasant Island). Ono je izgleda zaista bilo ugodno jer se na njega uskoro počeo naseljavati ološ sa kitolovaca i druezih brodova koji su na ostrvo doneli alkohol, razne bolesti i kriminal. Njihovo bezvlađe trajalo je sve do 1888. god. kada je u cilju zavođenja reda ostrvo zauzela nemačka mornarica i pripojila ga svojoj koloniji na Maršalskim ostrvima. Uskoro je otkriveno da ostrvo obiluie naslagama fosfata (po procenama oko 100 miliona tona) i već 1905. godine počinie iskopavanje i izvoz. Kada je izbio Prvi svetski rat, ostrvo su okupirale australijske frupe i ono je do Drugog svetskog rata ostalo pod zajedničkom upravom Vel. Britanije, Australije i Novog Zelanda. Iskorišćavanje fosfata preuzima Britanska fosfatna kompanija (BPC) kojia dovodi veći broji stranih radnika, usl. Kineza. Kad ie izbio Drugi svetski rat. iedni okunpatori su se navrat na nos izeubili da bi ustupili mesto drugom: 9. XII 1941. god. ostrvo su zaposeli Japanci. Tokom njihove okupacije najveći deo zaostalog stanovništva odveden jie na prisilne radove u druge krajeve. Kad je krajem septembra 1945. god. završena japanska okumacija, ostalo je ma opustošenom ostrvu još svega oko 1300 izgladnelih žitelia. Osrvo tada postaje mandat OUN pod upravom Australije. Vađenje fosfata opet započinje punom parom i već 1950. god. izvezeno je milion tona ove vrlo dragocene sirovine, a sada se izvozi oko 2,5 mil. tona godišnje. Broj stanovnika se povećao na oko 8000 od čega su oko 3/4 strani radnici.

Januara 1966. god. ostrvo dobiia autonomiju a na uporno insistiranje domorodaca, ostrvo 31. I 1968. god. postaje i potpuno nezavisno kao Republika Nauru. 1970. god. i fosfatna industrija je nacionalizovana, tako da je ostrvo postalo iedna od zemalja sa najvišim dohotkom po glavi stanovnika na svetu. Rezerve fosfata trajaće međutim još samo oko 20 godina, ostrvo je ogoljeno sa vrlo oskudnim resursima pitke vođe, koja se sada ugl. uvozi iz Australije, tako da je teško predvideti dalju budućnost ove ostrvske republike.

Za vreme nemačke vlasti, ostrvo je poštanski pripadalo Maršalskim ostrvima i koristilo nemačke marke za tu oblast. Pod vlašću Меј. Britanije ostrvo dobija sopstvene marke, odn. za početak britanske sa pretiskom »Nauru«. Prva sopstvena redovna serija izlazi 1924. god. sa 14 vrednosti od 1/2 p do 10 s. Sledeća redovna serija od 9 vrednosti izlazi tek 1954. god. sadrži kao motive iz živofa ostrvliana i peisaže, a sledeća iz 1963/65. (Yv. br. 4%53) posvećena je flori i fauni ostrva. Prelaz na australijski monetarni sistem uslovio je izdavanie nove redovne serije (1966. god.) kombinovanjem tipova iz obe prethodne. Proglašenjem republike ista serija izlazi ponovo 1968. god. sa pretiskom »Republic of Nauru«. Najzad izlazi 1973. god. i poslednja redovna serija republike od 14 vrčdnosti. (Yv. br. 89-101). Godišnje se izdaje oko dvanaestak prigodnih maraka ne preterane nominale. Dosad