Filatelista

mnoga pitanja našeg rada u oblasti filatelije. Međutim, тај uticaj, verovatno zbog stanja u UFSJ, za sada nije prisutan. Pojedine republičke i Pokrajinska огganizacija filatelista, njihova društva i klubovi, kao i pojedinci, već duže vremena otvoreno pokazuju dobru volju i želju da sarađuju i mi ih naravno konsultujemo u nizu pitanja. U svakom slučaju, to još nije zadovoljavajuće stanje i stoga se i dalje mogu događati nesporazumi i nerazumevanja. Analiza ovog stanja daje i moguću ocenu o stanju društveno organizovane filatelije u nas.

Reljin: Da se za trenutak zadržimo oko tih konkretnih uticaja. i konsultacija. Filatelističko društvo iz Travnika uputilo je „Jugomarki” inicijativu, podržanu i od Opštinske konferencije SSRN, da se u okviru emisije redovnih maraka emituje i jedna vrednost sa motivom grada Travnika. Čak „su i seriju. prigodnih fotografija svog grada uputili. Ili, naš čitalac i poznati društveni radnik u filateliji, drug Živorad Živković iz Zrenjanina, uputio je predlog, koji je i časopis „PFilatelista” podržao, da se u okviru prigodnog izdanja flore na našim markama, pripremi serija maraka sa motivima najuspešnijih hibrida poljoprivredno-industrijskih proizvoda, koji su rezultat naučnih istraživanja naših u svetu priznatih naučnika i naučnih institucija. Kakvu šansu imaju ovakve inicijative 1 predlozi? гр 4 =

Kilibarđa: Znam za te predloge i nadležni drugovi u „Jugomarki” ih imaju u vidu. Međutim, rekao bih ovim povodom nešto šire o tome kako se priprema program izdanja za jednu kalendarsku godinu. Retki su predlozi ovakve vrste. Češći su slučajevi pritiska na nas i naravno, osude, Što nismo markom obeležili neku manifestaciju, kongres ili jubilej. Na bazi kalendara obeležavanja značajnih datuma i godišnjica koji priprema Savezna konferencija, SSRNJ, republičke i pokrajinske ptt organizacije, društveno-političke organizacije, naučne i kulturne institucije i pojedinci pojavljuju se kao predlagači godišnjeg izdavačkog programa. Dakle, „Jugomarka” nema u tome udela i nadležnosti. Ali, svake druge godine emituje se za Dan mladosti serija flore i tu je mogućnost da se jedna od tih serija posveti pomenutim hibridima. Ne vidim razloga zašto tu interesantnu ideju ne bismo realizovali narednih godina. Takođe, ako se usvoji odluka na sednici Skupštine ZJPTT o izdanju redovnih maraka sa motivima naših gradova, a ne precizira se koji su to gradovi i motivi, već se to „Jugomarki”, kao izvršiocu posla ostavi da odabere, tada mogu reći da ćemo se potruditi da i Travnik, koji to zaista zaslužuje, bude jednim svojim motivom prikazan. Vodiće se računa, kao što se uvek radi prilikom donošenja programa izdavanja prigodnih maraka, da predlozi iz socijalističkih republika i pokrajina budu podjednako zastupljeni i realizovani. Pominjem potrebu organizovanog učešća filatelističkih društvenih organizacija i udruženja u radu Socijalističkog saveza i mogućnost da se kroz rad tog najšireg fronta obezbedi i direktni uticaj na odluke Skupštine ZJPTT.

Reljin: Pre nego što pređemo na pitanja druga Radića, molio bih Te da za naše čitaoce kažeš svoje mišljenje o stanju u našoj stručnoj i informativnoj filatelističkoj šampi i publicistici i njihovoj ulozi. U svakom slučaju, imajući u vidu naše prostore i domete organizovanog rada u filateliji, razvijenost našeg filatelističkog tržišta i interesovanje radnih ljudi i građana naše zemlje za filateliju i samu marku kao poštansku vrednosnicu.

Kilibarđa: Broj i kvalitet časopisa, napisa u dnevnoj i periodičnoj štampi, sve do filatelističkih kataloga, uglavnom su izraz stanja razvijenosti filatelije i samog tržišta u jednoj sredini. Nosioci zapadnoevropskog filatelističkog tržišta su u SR Nemačkoj i Italiji i stoga je filatelistička publicistika tamo i najjača. U našim uslovima, filatelija još nije postala deo masovne kulture, iako mi se čini da je odnos društva prema njoj i prema marki, podoban za to. To znači da u našoj zemlji filatelija tek ima perspektivu i da je svi zajedno moramo sa mnogo više pažnje negovati. Mislim tu na filateliste, filatelističke klubove i UFSJ u celini, zatim na „Jugomarku”, ali i na dalje proširenje aktivnosti koje već postoje u Muzeju „25. maj”, PTT Muzeju ZJPTT, Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, na neposrednije povezivanje filatelije za udruženi rad, omladinske organizacije i dr. U takvim okolnostima koje su danas kod nas prisutne, stručna i informativna publicistika, pa i napisi u štampi, moraju imati naglašeniju ulogu voditelja ui kroz filateliju, biti provokativni za zainteresovane i početnike, ali i atraktivni za one koji se sakupljanjem maraka bave duže vreme. Stoga je šteta što postoji samo jedan časopis takve vrste u celoj zemlji. Ostala glasila, koliko mi je poznato, samo registruju određena zbivanja ili imaju pretenziju da budu trgovačkog karaktera. Bojim se da ona nemaju potpunu opravdanost u našim uslovima. Napisi u štampi su najčešće neredovne rubrike koje pojedinci ispunjavaju sadržinom onih informacija koje su sticajem okolnosti njima dos-

6