Filatelista

О ВРЕМЕНУ И ЗБИВАЊИМА

Јован Рељин

После низа перипетија оно доношења одлуне Председнинштва Сф Србије да се нрене у припрему овог двоброја, око обезбеђења средстава, нужности да се корице часописа штампају у једној а табаци са тенстовима у другој штампарији и слично, што је све трајало више месеци, не може се бити потпуно објентиван у оцени — колико је и ово издање нвалитетно, актуелно и добродошло за све наше читаоце. У сваном случају, нешто се оно часописа мора значајније мењати, кано би се обезбедило његово редовно излажнење, његова антуелност, а све у снладу са врло малим финансијсним могућностима Савеза. Снупштина СФ Србије би се морала темељито позабавити овим важним питањима.

Тоном овог пролећа одржаће се и редовна седница Снупштине СФ Србије. Разговараће се о раду у протенлом периоду, о првим искуствима новог начина рада по измењеном Статуту. Такође, о незавидној финансијској ситуацији, о даљем излажењу часописа, о висини чланарине и броју чланова Савеза, о новогодишњим догађајима нада је замало требао да буде унинут рабат Савезу за претплату за нове марне, па се од тога потом одустало и сл. На овој седници треба да се изаберу нови главни и одговорни уредник часописа и највероватније, чланови Издавачног савета и Реданционог одбора. После годину дана, у којој се нису оствариле све оне активности из иначе не баш богатог програма рада, ова седница треба да буде подстицај и позив на шире онупљање филателиста око своје организације и за њен садрнајнији рад.

Иначе, прошле године одржана су два састанна, или „берзе“, нако се то већ уобичајено назива, забележивши врло добру посету и промет. Пранса одржавања ованвих снупова наставиће се и у овој години. После вишемесечног договарања око концепције, места и датума одржавања и сл., одржана је нрајем прошле године филателистична изложба под називом „УЏЕШ. 81". Идеја је потенла на једном од састанна Одбора за филателистичну антивност Музеја „25. мај“. Пренета је председнину Удрунења филателистичних савеза Југославије. Организација је потом поверена Савезу филателиста Србије, што је већ постало уобичајено, нарочито од 1977. године, након Балкнанфиле у Београду.

Ова изложба била је посвећена обеленавању 40-годишњице устанка и социјалистичке револуције народа и народности Југославије. Имала је танмичарсни нарантер и излагаче из целе земље. Одржана је у Музеју револуције у Београду од 17. децембра 1981. до 17. јануара ове године. Понровитељи су били Заједница ЈПТТ, РО „Југомарнка“ и Музеј револуције, а одређену помоћ дали ју Скупштина СФРЈ, Савезни сенретаријат за народну одбрану и Музеј ,25. мај“.

Приназан је углавном филателистички материјал наше земље од 1945. године до данас, као и неколико изложана са партизанском поЊтом, затим са тзв. логорсном поштом и сличним документима из ратног периода. Пажљивији посматрач могао је на изложнби видети доста лепог и ретног материјала, са занимљивим идејама у обради и начину излагања. Изложбу је отворио Руди Нолан, потпредседник Снупштине СФРЈ, који такође сакупља марне у свом слободном времену.

Међутим, нао што су нене оцене већ јавно изнете у филателистичним рубринама дневне штампе, организаторима се могу упутити поред похвала и бројне примедбе. И поред очито улаганог труда, пренебрегнут је читав низ детаља, ноји у целини гледано значајно умањују ниво нталитета ове изложбе и кваре сећање на њу. Не може се изглед и садржај наталога изложбе правдати недостатком финансијских средстава. То што је потрошено за наталог, ноји је био у продаји, могло се далено боље употребити. Наталог је у целини једна неуспела импровизација и штета је што Организациони одбор није смогао снаге да непосредније прати његову припрему и штампу, јер целом труду око изложбе он најмање служи на част. РО „Југомарна“ је ту свесрдно пружила помоћ, али је на филателистима била одговорност за припрему наталога. Сличне примедбе односе се и на пригодан новерат и жиг, којима је обележена ова манифестација. Ту '· нема ни једног слова или симбола да је то југословенсна филателистична изложба, тан-

мичарског нарантера, да је то одржано поводом 40-годишњице устанна, затим ко је изложбу организовао и нада, но је издавач новерте и слично. Штета, јер је међу све бројнијим санупљачима на ове наше теме, било присутно интересовање за ово издање. Неодговарајућа номинала налепљене прве вредности номеморативног издања из 1980.

године, само је разлог више што за овај новерат није ни могло бити више заинтересованих. Учешће је узело 60 излагача, од чега, 7 у нласи литератрре. Било је ту излагача који су за своје, овде изложене експонате, већ узели највиша признања на ме: ђународним излонбама- нао и младих филателиста по годинама и излагачком стажу. Чланови жирија, који су сручњаци и познаваоци за нласину и неке сасвим одређене