Filatelista

тааге вта

Izvanrednim drvorezima ilustrovao je zbirku pesama „Čovek i noć” Mirana Jarca, a tuje i nezaboravni „Koncert” iz 1921. godine.

Božidar Jakac odlazi 1943. sa suprugom Tatjanom u partizane, a zatim kao član delegacije Slovenije kreće na II zasedanje AVNOJ-a. Posle dolaska u Jajce, Jakac je predstavljen drugu Titu i to je bio njegov prvi susret sa vrhovnim komandantom NOVJ.

Prilikom jedne moje posete slikaru, Jakac mi je ispričao anegdotu koje se uvek rado sećao: „Put je bio dug, naporan i veoma opasan. Tatjana mi je puno pomogla. Kada sam stigao u Jajce 28. novembra 1943. trebalo ja da lapravim portret druga Tita. Sa rancem punim boje, pločai papira na leđima, teško sam prošao kroz vrata. Titojerekao:„Sad mije jasno zašto Slovence zovu tovariši. Toliko se natovarite.” Prvi kontakt bio je uspostavljen i tada je nastao poznati ratni portret druga Tita, rađen crvenom kredom. Posle rata, Jakac je napravio više portreta druga Tita, a neki su poznati i preko filatelije.

Iz ratnog perioda ostao je veliki broj crteža i grafika, a veoma je značajna mapa grafika „Partizanski likovi”. Kasnije je, sa ratnom tematikom, uradio seriju grafika za knjigu Stane Terčaka „Živi zid”. 5 Značaj Božidara Jakca za filateliju veoma je veliki, ne samo zato što se dosta angažovao na tom polju, već zato što je obeležio izuzetnim ostvarenjima jedan period naše filatelije. Njegov prvi pokušaj na polju filatelije, bilaje saradnja sa Ivanom Vavpotićem kojije izradio čuvene „verigarje”, koji su u Sloveniji, čak, korišćeni ikao sitan novac. Zatim je izradio skice za nekoliko vrsta doplatnih maraka.

Za vreme rata, dok je boravio u bazi 20, izradio je skice za prve slovenačke partizanske poštanske marke. Međutim, do realizacije nije došlo. Napravio je i više probnih pretisaka za italijanske marke, sa skraćenicom OF (Osvobodilna fronta), natpisom „Slovenija” i crtom preko italijanskog teksta. Kasnije je napravio i više skica za poštanske marke sa partizanskim motivima i natpisom „Jugoslavija - Slovenija”, ali ni do njihove realizacije nije došlo.

Sve ove skice za prve partizanske poštanske marke i pretiske izlagane su više puta na manjim filatelističkim izložbama, ali ina velikojjugoslovenskoj filatelističkoj izložbi JUFIZ II u Ljubljani 1954.

Prve poštanske marke koje su izvedene po nacrtima Božidara Jakca, vezane su za 100godišnjicu smrti slovenačkog pesnika Franca Prešerna. Marke su štampane u tri vrednosti: od 3 dinara (plava), 5 dinara (smeđa) i 10 dinara (maslinasta).

Ove marke nastale su u trenutku kada je Jakac radio na rekonstrukciji Prešernovog lika, ali ne samo na osnovu sačuvanog pDesnikovog portreta, već, kako kaže sam autor: „Mnogo sam čitao o samom Prešernu, o njegovim osobinama. Tako sam uradio puno skica i 20 uljanih slika.”

| = s e = с e

id 40

se heh haAme me smem Teme Ra.