Filatelista

_ Споменик Споменик Јелгава Валка 1937. 1937.

ЕСТОНИЈА (Еезђ), најсевернија балтичка држава, у финском заливу, раније руска провинција Северна Ливоније са острвима Сарема, Даге, Вормси и Езел, са 1,6 милиона становника сродних Финцима на 45,1 Кте. Главни град: Талин (Ревал); већа места: Тарту, Нарва, Перну, Раквере. Ова област је у средњем вгку прво припадала Данцима, затим је 1346. продата Немачком витешком реду, од 1561. шведски посед, од 1721. под Русијом. Република Естонија проглашена је 12. Х! 1918. године. Мир у Дорпату са Совјетима потписан је 2. |! 1920. Естонију су 21. М! 1940. запоселе совјетске трупе, а на основу плебисцита од 6. УШ 1940. земља је ушла у оквир СССР-а.

Редовна марка водопад Нарве 1933.

Празник жетве 1939.

Грб 1941

Грб 1940

Прво издање марака независне Естоније појавило се 24/30. Х! 1918. Издавачка политика је била врло уздржана: до 1940. године издато је свега 164 марака. По запоседању од стране совјетских трупа, марке су остале у важности до 31. ! 1941. После немачког освајања Естоније, јула 1941. привремена влада је издала две серије са натписом Ег апа/Еез!, било је и неколико локалних издања са претисцима, али је крајем године у курсу била немачка серија са претиском „Озџапа". Године 1945. Естонија је враћена у оквир Совјетског савеза.

Валута од 1. ! 1919.: 1. Магк = 100 penni; on 1. ! 1928.: 1 Кгооп = 100 Зеп!.

Последња марка СССРа у вези са балтичким државама појавила се 1991. године, посвећена Естонцу, шаховском велемајстору Паулу Кересу.

Ваш верни пратилац на путу је штедна књижица Поштанске Штедионице.

96