Filatelista

У појединим државама таксене марке су се појавиле пре поштанских и тиме раније постале предмет интересовања сакупљача марака; у већини земаља ситуација је била обрнута. Овакав редослед збивања, поред осталог, умногоме је утицао и на концепцију сакупљања марака крајем прошлог и почетком овог века. Познато је да су у великом броју случајева колекционари сакупљали сав расположиви материјал једне земље, односно да су и поштанске и таксене и све друге марка улазиле у састав једне збирке. Овакву ситуацију у филателији врло сликовито илуструје француски „1'апи дез птпбгез" из 1891. где су хронолошки сваког месеца, у рубрици „Нова издања" заједно објављивани новитети поштанских, таксених и телеграфских марака целог света, као обавештење колекционарима за попуњавање збирки новим издањима.

Ове и многе друге чињенице, као и остала сазнања значајна за развој филателије данас користе поједини теоретичари који се баве историјом филателије и износе тезу да су и поштанске марке једна врста таксених марака. Што се тиче принципа сакупљања и проучавања таксених марака, битно је истаћи да су они скоро у свему идентични са принципима када се ради о поштанским маркама и да важе сви филателистички прихваћени квалитативно квантитативни критеријуми.

Међутим, када је у питању:

- садржај-структура материјала,

- врста марака, и

- територијални принцип коришћења

треба указати на видне разлике између поштанских и таксених марака.

Фискалне материјале, доступне колекционарима за сакупљање и проучавање могуће је груписати у три појавна облика: таксене марке, таксирана документа и таксене хартије (хартија за писање са утиснутом марком у горњем углу). За разлику од поштанских марака, које се искључиво користе у поштанске сврхе, таксене марке имају вишеструку намену, односно постоји више врста таксених марака.

За сваку врсту пре свега је карактеристично посебно ликовно решење и пратећи текст. а значајније разлике постоје још код тиража, тарифа и начина употребе. Према врстама употребе таксене марке се деле на: административне, конзуларне, трошаринске, наследне, црквене, судске, пореске и друге, као и специјалне монополске таксене марке за алкохолна пића, дуван, игре на срећу.

" Једна од значајних карактеристика фискалне филателије је да се, поред таксених марака које покривају територију целе државе, појављују и локална издања чија је употреба везана за ужа подручја. Класификација таксених марака према територијалној подели различита је у свакој држави. Код нас су, например, у једном временском периоду постојале и биле једновремено у промету: државне, републичке (раније бановинске), општинске и градске таксене марке.. Историјски гледано, прво наше подручје на коме су уведене таксене марке била је Војна Крајина, и то у периоду од 1868-1873. године. Нажалост, ове су марке биле без наших обележја, односно коришћене су тадашње мађарске таксене марке са грбом, преко којих је у виду мреже одштампан аустријски грб са двоглавим орлом, што очигледно показује претензију двојне монархије на наше територије.

Прве таксене марке Кнежевина Србија је издала 6. септембра 1881. године. Доминантно место у ликовном решењу марака заузима кнежевски, а касније краљевски грб, јер је Србија 1882. године постала краљевина. Знатно раније, 1. јула 1879. године, појавило се прво издање таксених марака у Босни и Херцеговини, а исте године као у Србији 1. јула 1881. године издала је и Црна Гора таксене марке. Каснија издања таксених марака, пратила су све историјске, политичке, државне и територијалне промене на нашим просторима, што се дешава и данас. Одмах после сецесије 1992. године Словенија, Хрватска и Македонија издале су посебне административне и судске марке.

42