Filatelista

Димитрије Павловић, дипл.инг.арх.

ФИЛАТЕЛИСТИЧКЕ РАДЊЕ У БЕОГРАДУ НЕКАДА И САДА

Почетком овог века Београд није имао посебних продавница марака. У то време тим послом бавиле су се, узгредно, београдске књижаре и мењачнице. После Првог светског рата живи се другачије. Промене подстичу и развој филателије.

Већ 1918. године фирма “Хаимов" оснива трговину старих поштанских марака. Све је више писмених људи. Развија се трговина, сасбраћај, изразитије је кретање становништва. Становништво планете се удвостручује.

Поштари добијају све веће торбе, железница веће поштанске вагоне. У новим поштанским зградама шалтер сале својом величином конкуришу банкарским салама. Малих пошта је недовољно па на улицама расте број поштанских сандучића. Разна превозна средства обарају временске рекорде у превожењу људи, робе, поште _.

На ковертама и неким привесцима марака појављује се реклама. У фирмама постаје уобичајено имати и одељење архиве. Поштанска марка постаје симбол моћи поштанске службе.

У Енглеској, ако залепе одговарајућу марку уз адресу, на јаје или клавир, били су сугурни да ће њихова пошиљка неоштећена стићи на одредиште.

“Неки нови клинци" уместо кликера и праћке носе по џеповима своје ручно израђене албумчиће у којима су марке. Марке се трампе, наручују, купују... Поштанске марке постају и роба за трговину. Постојећа друштва и клубови сакупљача марака више нису довољни. Па зар све то није био изазов!

Каталози дебљају. Тако Европа - каталог НОВО МТСНЕ!-а из 1910. има око 100 страница, “ЗЕМЕОМ" Европа каталог из 1939. године има већ око 700 страница, док, данашњи збир “"МЛСНЕГ“ Европа каталога има цифру око 7000 страница. У Београду се 1937. године организује Прва земаљска филателистичка изложба “ЗЕФИБ". Следеће године Београд већ има 8 регистрованих продавница марака.

Исте године (1938.) Београд постаје и седиште Удружења трговаца марака. Број филателистичких радњи и даље расте. Неке фирме отварају и своје филијале у мањим градовима (Загреб, Сарајево и др.) Трговци маркама у Београду почињу издавање својих каталога за марке југословенског подручја. Осим што продају каталоге, марке и филателистички прибор, власници ових радњи нуде и експертизе за донете марке. Филателистичка престоница буја. Уочи 1940. године Београд има око 370 хиљада становника. У то време град има 12 филателистичих радњи што на тражишту ствара оштру конкуренцију.

Све локације ових радњи биле су у најужем делу града, неке чак на зграду - две једна до друге. И свака је имала своје муштерије. Интересантан је случај г. Ћирића, Главог инжењера Француско - Српске банке. Он није имао регистровану редњу али као одушевљени поклоник филателије систематски је набављао и продавао марке најпознатијим сакупљачима тог времена.

У доба немачке окупације, опет у самом центру, веома добро је радио "СРПСКИ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ БИРО" познат као “СФИБУ". Ту се осим куповине и продаје марака појављује и филателистичка пропаганда, пружају стручна обавештења и врше услуге посредовања и експертизе, организују аукције и филателистичке берзе ...

Време после ослобођења је без приватних радњи па и без филателистичких