Filatelista

59

РИЛАТЕЛИСТИЧКИ ОБЈЕКТИ

| Филателија као хоби обухвата широку област сакупљања. Некада су рилателисти сакупљали објекте који су уско везани за пошту као што су поштанске чарке и целине. Поштанска марка се разликује од налепница по томе што је званично издата од поште и као таква представља начин плаћања поштанске услуге било унапред или по пријему писма. Сви други објекти, као на пример таксене марке, нису парочито интересовале филателисте, јер пошта није била њихов издавач, нити их је тпотребљавала осим у изузетним приликама.

Најбољи пример за то су таксене марке Аустирије из прошлог века. После појаве првих аустријских издања марака, када још није био уходан систем јистрибуције, поједине поште су у недостатку поштанских лепиле таксене марке. Таква писма су одувек била интересантна за филателисте и због своје реткости имају зелику вредност. Међутим, сама таксена марка, која није била налепљена на писмо, пије изазивала посебну пажњу нити се излагала на филателистичким изложбама.

Под целинама, у најширем смислу, обично се подразумевају дописнице, писма, јелеграми и слично, који су прошли кроз поштанску манипулацију, или су биле ванично издате од поштанске управе. Под целинама у ужем смислу подразумевају се објекти на којима је марка већ одштампана, без обзира да ли су прошле кроз лоштански саобраћај. Према томе, једна разгледница, без обзира на свој изглед и време настанка, било да је издата од стране приватног лица или фирме, није будила тнтересовање филателисте. Тек ако је прошла кроз пошту улазила је у збирке, али (бог марке или жига, а не због своје предње стране где је приказана панорама града тли пак слика неке филмске звезде.

Сакупљање поштанских марака је прошло кроз неколико фаза. Прво су се уакупљале поштанске марке које су скидане са писама, дакле поништене, па затим Тисте марке и то прво оне са фалцом па потом тзв. "постфриш", где марка ни на који јачин не сме да буде оштећена или упрљана. Данас преовлађују сакупљачи постфриш нарака.

Након Другог светског рата проширују се интересовања па самим тим и области (оје сакупља филателиста. Јављају се максимум-карте, (којих је било и раније), где се тарка лепи и жигоше на предњој страни разгледнице. Овиме се губи тесна повезаност за поштом јер марка налепљена на предњој страни по правилу нема франкатурну јредност.

Јављају се и коверти првог дана (ФДЦ), где је у почетку важније било да су Тарке, које су залепљене на писмо, жигосане датумом пуштања у промет пригодног "здања, него да ли је такво писмо путовало или не. Колико су овакви коверти постали уопуларни најбоље сведоче примери скоро свих поштанских управа, које уз пригодна "здања обавезно пуштају у промет и коверте првог дана. Данас је све више сакупљача, уоји оног дана када изађе пригодна серија сами пошаљу писмо са тим маркама. Поред 'оверата првог дана јављају се и листови првог дата, тзв. блетери (од немачке речи "а! - лист), али они никад нису имали већу популарност међу филателистима.

Сакупљање разгледница и таксених марака узима све више маха и данас се оне гавноправно појављују на филателистичким изложбама са свим осталим објектима. Међународно удружење филателиста (ФИП) признаје картофилију (сакупљање зазгледница) и фискалну филателију (сакупљање таксених марака) као сасвим гегитимне област филателије.

На крају, као одраз савремене технологије, телефонске картице су одмах јривукле филателисте, тим пре што су то легитимна издања поште.

| 36.