Filatelista

49

појављивали огласи у којима су нуђени кућни предмети украшеним поштанским маркама. А од лепљења марака на вазе до сакупљања само је један корак.

Развој филателије

Развоју филателије, што је опет везано и за естеску страну марке, допринели су мотиви на маркама. Да су на њима остали само ликови владара, грбови држава, или још горе, крупни бројеви који су означавали номиналу, данас не би било толико сакупљача. Већ 1851. године Канада издаје своју прву марку на којој се налази дабар.

Крајем прошлог века јављају се и прве марке које обележавају значајне догађеје и чији мотиви постају све интересатнији. Аргентина 1892., а САД и Венезуела годину дана касније издају пригодне марке поводом 400 година открића Америке. У Белгији 1894. и 1896. године су изашле марке поводом изложби у Антверпену односно Базелу. До краја прошлог века још је десетак држава издало пригодне марке. Овде свакако треба издвојити марку, коју је 1898. године издала САД поводом филателистичке изложбе.

Са разноврсним мотивима и развојем технике штампања марака у 19. веку створени су услови да се све већи број сакупљача опредељује за филателију.

"Уметнички вредне марке"

Колико је важан изглед марака најбоље показује пример Западне Немачке из 1950. године. Након издања франко марака од 4, 10 и 20 пфенинга Хрићанскодемократска унија је тражила у Парламенту да се повуку те марке, које као ликовно решење имају цртеже поштанског рога са бројкама. Уместо њих тражено је да се изда нова серија која неће заостајати са страним, уметничко вредним маркама.

Поштанска управа Савезне Републике Немачке је убрзо повукла ова марке из оптицаја.

Јасно жигосање марака - стари проблем филателиста

Министарство пошта ФНРЈ упутило је свим поштама допис од 27. јануара 1948. године, где се наводи да су отисци жигова често пута замрљани тако да се не може видети датум и место поште, те прималац није у могућности да зна када је писмо послато. Са обзиром на важност овог питања упућују се поште на тачну примену прописа у којима је регулисан начин руковања поштанским жиговима. У допису се још спомиње да не придржавања прописа повлачи дисциплинску одговорност!

Недовољно франкирана писма

Дирекција пошта у Загребу издала је 1947. године упуте о адресирању поштанских пошиљака: ..Пожељно је, да пошаљилац одмах код предаје писма налепи прописану таксу у маркама... јер у супротном прималац плаћа двостуки део недостајуће таксе". У већини случајева прималац је одбијао да плати недостајућу поштарину па је њу морао да плати пошиљалац коме се враћало писмо.