Filatelista

Nepravilnosti (greške) na poštanskim markama 49

a) Namerno stvoreni vodoznaci su svetlije ili tamnije mesto na površini marke koja predstavljaju neki znak (obeležje), simbol !'. To mogu biti linije različitog oblika ı pravaca, znakovi u vidu krstića, zvezdica različitog oblika ı položaja, slova: štampana, pisana, raznih oblika ı veličina, krune vladara, poštanski simboli ı druga obeležja. Stavljaju se u cilju zaštite od falsifikata ıli treba da označe poreklo papira. Svaka marka može da sadrži po Jedan vodoznak, ili više njih na njenoj površini. Ako su krupniji onda samo njihovi delovi na bilo kojoj površini marke. Nekada su cenjenije marke sa vodoznakom ukoliko su oni krupniji, posebno sa celim znakom na površini marke (prvo štampanje za Crnu Goru ız 1874. godine J-1/7 ı bosanskohercegovačke marke prve ploče 1879-1890 godine J-1/9. Kako se nepravilnosti na markama sa vodoznacima ne javljaju kao uzrok štampe (Jer oni postoje na papiru ili ne) pa mogu promeniti svoj položaj koji s aspekta nepravilnosti može biti značajan, u Zavisnosti kako se papir ulaže u mašinu:

Ako se tabak koji se štampa okrene za 90% levo ıli desno, dobijamo ležeće vodoznake. Njegovom promenom za 180" (naopako), imamo prevrnut vodoznak. Ako ga ız takvog položaja opet postavimo za 90% ponovo dobijamo ležeće vodoznake, alı u suprotnim položajima od prethodnih. Ove kombinacije nalazimo kod redovnih ızdanja engleskih maraka * (lik kralja Đorđa V iz 1924. godine SG418/29, kasnije Đorđa VI ız 1937/47. godine, SG-462/75 i kraljice Elizabete Il, 1955/8, SG-540/56. Kod redovnog izdanja finskih maraka iz 1925/29 i 1927. godine ?* nF-110/21, nF-125/134. Marke sa istim karakteristikama, čak i bojama, razlikuju se samo po vodoznacima, ili su bez njih * (švedske marke * s likom Gustafa V S-75 sa krunom ı S-79 bez nje ili danskom 9, nD-79 bez ı nD-85 sa krunom). Ako ne predstavljaju posebna izdanja, mogu biti vrlo interesantan predmet proučavanja nastalih nepravilnosti.

b) Nenamerni vodoznaci su neujednačena (svetlija ili tamnija polja) u papirnoj masi, pa često govorimo o "oblačastoj ili saćastoj" strukturi papira. Pojavljivale su se češće na starijim markama zbog starije tehnologije dobijanja papira, a poticale su najčešće od otisaka valjka, sita ili filca, pri izradi papira.!9. Razne vrste prugastog ili brazdastog papira (horizontalno ili vertikalno) ili mrežastog oblika nalazimo kod naših franko izdanja u različitoj štampi s motivima "turizam" sa ili bez fosfornog nanosa? (J-1352/66). Nastali su od lošijeg održavanja čeličnih valjaka, preko kojih prelazi vlažna papirna masa u koju se utisnu pruge nastale u valjku pri čišćenju. Treba istaći da se pojava ovih pruga nekada namerno obavlja *!2 (dobar deo švajcarskih maraka za frankiranje je na takvom papiru, Z-163z/6z, 201z/209z), ali zato predstavljaju i posebna izdanja.

(nastaviće se)