Filatelista

Odbrana Zemuna od kuge u Beogradu i Srbiji 1814. godine 37

policijske prirode došle su od osamnaestog veka Još dve: suzbijanje krijumčarenja ı sprečavnje prenošenja kuge iz otomanske u austrijsku carevinu. Ovaj sanitrni zadatak PFojne granice bio je razlog postojanja sve do 1873 godine, odnosno do razvojačenja, iako ćesariji nije pretila više nikakva opasnost od Turaka u devetnaestom veku. Tako su naši graničarı, pretežno Srbi ı Hrvati, stražareći budno na kordonu od Karpata do Jadrana, čuvali ı branili centralnu ı zapadnu Evropu ne samo od Turaka nego ı od smrtonosne kuge, zloga gosta s turskog Orijenta.

Da bi se, pak, održavao redovan, “veliki ı važan” saobraćaj između Austrije i Turske, a da se pri tome ne prenosi kuga, austrijske vlasti su organizovale na kordonu više propusnih ili prolaznih stanica (“Einbruchsstationen”"). Na onim mestima kroz koja je vodio glavni ı Jak saobraćaj iz dubine otomanskog carstva za Peštu, Beč pa ı dalje na Zapad organizovane su gelavnepropusne stanice s kontumacim a (takozvane “Haupteinbruchsstationen”). Jedino su tuda mogli putnici ız Turske, ako su imali ispravne pasoše ı propisno izdržali karantin, odlaziti u habzburške zemlje. Samo se tuda mogla prenositi roba (“giftfangende Waaren ) za koju se lako hvatala kužna zaraza, pošto bi propisano vreme bila “čišćena” u kontumacu. Sve kordonske straže na sektorima između ovih glavnih prolaza morale su strogo paziti, osobito kada je kuga harala u evropskoj Turskoj, da se ne mimoilaze kontumaci, ustanove s isključivo sanitarnom službom, nego da se svi ljudi koji su putovali za ćesariju upućuju na njih radi izdržavanja karantina, *probe zdravlja”. — Na onim pograničnim mestima preko koji su vodili sporedniji putevi bili su uređeni ra st eli- “sastanci” — gde su turski ı asustrijski podanici, ne dodirujući se, pod kontrolom sanitarnih organa, vršili razmenu ili kupoprodaju robe za koju se nije lako hvatala kužna mijazma. Ovo se obavijajo jedanput nedeljno u toku jednog dana, ı svaki se odatle vraćao svojoj kući. Na najsporednijim propustima postojale su s k e l e, gde su se obavljali hitni poslovi i razgovori carskokraljevskih ı sultanskih podanika, opet pod kontrolom sanitatarnih organa.

Celokupni kordon se delio na regimentske sektore a ovi na manje. Komandanti regimentskih sektora, obično stariji majori, primali su raporte od područnih kordonskih oficira. Na osnovu njih ı svojih zapažanja prilikom obilaska sektora sastavljali su izveštaje o stanju na kordonu i kretanju kuge u Turskoj pa ih slali sanitetskim komisijama, koje su od 1767-1776 godine postojale kod svih generalnih komandi u Vojnoj granici. One su vodile brigu o sanitetu na terenima svojih komandi. Nad sobom su imaleDyvorski sanitetski odbor u Beču (“Sanitaets — Hofdeputation”) kome su dvaput mesečno slale izveštaje o svim svojim odlukama ı merama na terenu.Ovaj Odbor, pak, održavao je vezu sa austrijskim konzulatima u Turskoj i susednim zemljama, zatim s carskim nuncijem u Carigradu, a od njih primao izveštaje o zdravstvenom stanju u otomanskoj carevini. Na taj način Odbor Je bio odlično obavešten, te je prema *“kazanim potrebama izdavao sanitarna naređenja područnim organima”. Tako je sanitarna