Filatelista

63

ma, mestima sa velikom frekvencijom stanovništva. Nalepnica se može nositi i na odelu, na torbi, automobilu, a njen tvorac razašilje neograničen broj primeraka po svetu sa željom da lepljena od strane drugih kreativnih ljudi uđe u tamošnji svakodnevni život. Danas su svakako najpoznatije nalepnice legendarnog italijanskog mejlartiste Đuljelma Akile Kavelinija (Guglielm Achile Cavellini) kojima on već slavi stogodišnjicu svog rođenja (2014. godine), a kojima je oblepljen veliki deo sveta, i koje možemo naći u kolekciji svakog mejl-artiste. Takođe su u današnjoj Mreži veoma prisutne nalepnice koje izrađuje Japanac Rajosaki Koen (Ruosuke Cohen), a na kojima uz sliku ili ideogram figuriraju imena pojedinih mejl-artista. On, naime, svakom od njih šalje po stotinak primeraka nalepnica sa njihovim imenom, kao poklon, tako da mogu da ih koriste u svojoj korespondenciji. Umetnički pečat

Najbrža i najtiražnija je umetnost otiskom pečata. U sekundu nastaje umetničko delo, a ponavljanjem naizmeničnog udaranja u jastuče natopljeno bojom i površinu papira, nastaje neograničen broj dela. Naime, elastična guma sa koje se otiskuje lik izdržljivijajeiod metalnih grafičarskih ploča i praktično upotrebljiva bez ograničenja.

Kod umetničkog pečata, koji takođe poreklo vodi iz PTT službe, osim vizuelnog sadržaja, važan je kontekst, vreme i mesto gde je pečat udaren. Naravno, pre svega je relevantan njegov sad:žaj - likovni i tekstualni, ali i sama akcija otiskivanja, njen cilj i okolnosti pod kojima se viši.

Možemo, dakle, uočiti tri sloja u ovom vidu umetničkog izražavanja. Prvi je pečat kao objekat koji umetnik dizajnira i izrađuje - no on sam po sebi još uvek nije konačno delo. Tek upotrebljen pečat, odnosno njegov otisak, ima značaja za umetnika. Dakle, drugi sloj je akcija. Treći sloj je kontekst. No, u kontekst, osim mesta, vremena i cilja otiskivanja, treba uvrstiti

još jednu karakteristiku pečata koju on nosi još iz daleke prošlosti, kao instrument administracije i odraz moći. Pečat je uvek označavao vlast nad nečim, konačnu odluku, verifikaciju ili poništavanje. Dakle, kao konotacija pojma pečata u startu se javljaju moć i naglašen značaj. Unošenje umetničkih, poetskih sadržaja u ovo moćno oružje administracije ne samo da je svojevrsna (kreativna) subverzija, veći jedna nova, humanija upotreba tog prastarog sredstva komnunikacije. Pečat tako postaje izraz stvaraočeve ličnosti, individualnosti, umesto birokratske bezličnosti. U ovom istorijskom obrtu umetnost apsolutno dobija, ne samo na svojoj moći već i u bogatstvu manifestovanja.

Umetnički pečati izrađuju se najčešće rezbarenjem obične gumice za brisanje, ali i kod majstora pečatorezaca koji vulkanizuju gumu preko metalnog klišea. Koriste se takođe i metalni pečati, drveni, od linoleuma i drugih materijala koji se mogu dubiti. U upotrebi su i dečje slagalice gumenih slova, a treba pomenuti i tehniku šablona, koja je srodna pečatu. Umetnik najčešće sam dizajnira i izrađuje svoje pečate, ali ima i onih koji radije kupuju gotove pečate u rasprostranjenoj mreži prodavaca ove robe u svetu. Kupiti gotov pečati nije neka umetnost, rekao bi neko, ali u umetnosti pečata bitan je način na koji se pečat koristi. Nije svejedno da li se on pojavi na urednom belom kovertu, na kolažu ili crtežu, fotografiji ili nekom objektu, dajući im time novi smisao. Otisak pečata može sam nositi čitavu umetničku poruku, a mogu se kombinovati otisci više pečata i u više boja.

Gumeni pečat je jedan od najrasprostranjenijih oblika izražavanja mejl-arista. Svaka individua želi da ima svoj “lični pečat“ u toj mreži sa hiljadama učesnika, svoj znak raspoznavanja, a pečat je za to najpraktičniji. Ako ništa drugo, mejl-artist će napraviti pečat sa svojim imenom i adresom, radi kontakta kroz Mrežu. Jer pečat je najbrže likovno delo, a u komunikaciji brzina je važan faktor.