Filatelista

72

U Htaliji postoji 6 kuća koje se bave izdavanjem "globalnih" (ali i specijalizovanih) kataloga. Najpoznatiji su Unificato, Sassone i Bolaffi. Najčešće su štampani u višebojnoj tehnici i z veoma visokim tiražima (više desetina hiljada primeraka). Upoređenje: U Jugoslaviji se povremeno štampa katalog “Jugomarke” (opis izdanja samo “treće Jugoslavije), a tu i tamo se pojave i katalozi u takozvanoj “privatnoj” režiji/inicijativi (Ačanski, Bošković, M. and B.), tretirajući samo filatelistički materijal (zapravo samo marke) i numizmatiku nekih od novostvorenih država (ili ex-država) na bivšem jugoslovenskom području. Ti katalozi se štampaju u veoma niskim tiražima (do 1.000 primeraka pretežno).

Izložbe svetskog karaktera, pod pokroviteljstvom FIP-e, održavaju se po pravilu 2-3 puta godišnje i obično kroz njih prođe i po više stotina hiljada posetilaca (u Hongkongu, pre nekoliko godina na takvoj izložbi prodato je preko 600.000 ulaznica). Na nacionalnom nivou održavaju se izložbe raznih takmičarskih rangova, a sve su one, kao i svetske, regionalne i lokalne, praćene i odgovarajućom berzom. Berze po pravilu i predstavljaju osnovni "mamac" svake izložbe.

Poslednja međunarodna filatelistička izložba u Jugoslaviji i to regionalnog karaktera, održana je 1987. godine (“Balkanfila XI“, u Novom Sadu od 19. do 26 septembra) Berze, skupovi. Održavaju se veoma često (po nekoliko desetina mesečno) u svim značajnim filatelističkim zemljama i to najčešće subotom i/ili nedeljom. Čest je slučaj da se filatelističke berze (po pravilu komponovanei sa kartofilskim materijalom a tu i tamo i telefonskim kartama, numizmatikomi dr.) održavaju istog vikenda u dva i više gradova jedne zemlje, pa kolekcionari imaju i tu vrstu problema: za koji se skup odlučiti. Najpoznatije berze (Verona, Sindelfingen, London, Pariz, Študgart, Esen) već decenijama imaju ustaljene periode održavanja (recimo, zadnji vikend oktobra, drugi vikend aprila, itd.).

Upoređenje: Skupovi/berze u hotelu “Slavija“ (na kojima, nota bene, sve manje i manje ima filatelista i filatelističkog materijala), kao i oni po našim raznim klubovima u Beogradu i unutrašnjosti uporedivi su u pogledu broja “trgovaca” i posetilaca sa prosekom sličnih skupova na Zapadu, ali je finansijski efekat naših skupova, posebno zadnjih godina, zanemarljivo nizak i neumesno ga je u tom smislu i upoređivati čak i sa onim najmanjima zapadnim zemljama. To je i razlog što naši filatelistički posrednici/skupljači (o trgovcima u nas, osim dva-tri slučaja, ne može se ni govoriti) sve ređe se i odlučuju na zakup stola (tridesetak maraka), jer se neretko jedva i troškovi pokriju “prometom”.

Mukcije filatelističkih i srodnih kuća u zapadnim zemljama spadaju u jedan od najčešćih i najefikasnijih vidova kupo-prodajnog posredovanja u ovom hobiju/ biznisu. Sve iole značajnije filatelističke firme organizuju javne i/ili "pismene" aukcije jednom ili više puta godišnje, s aukcionim katalozima koji neretko sadrže i preko 10.000 "jediničnih" ili "grupisanih" lotova. Dešava se da samo jedan jedi-