Filatelista
Ld _ ЕУ РГ „n рта |
|(21 БОЈМА УНА Це 2
| (3) во аћвевљања КА LI VU :
i ga aa
sl. 7 Uporedna slika žigova (dimenzija 55x14 mm) u početku njihovog korišćenja.
21
Slično ма 1 za navedene dimenzije žigova. Za žigove delinisane slikom 1, bez deformiteta, (Tabl. TIV DBa) u tekstu Višackog se pominju dimenzije 55x14 (15 puta), 55x15 (7 puta), 54x15 (1 puta), 58x15 (1 puta) od 24 navedene dimenzije žigova. Već na osnovu ovog bi se moglo zaključiti da je osnovna dimenzija svih cenzurnih žigova bila 55x14 mm s obzirom na daleko najveću zastupljenost dimenzije 55x14. Ako se još uzme u obzir verovatno nedovoljno pažljivo udaranje žiga, sa posledicom da bude neznatno pomeren ili zabrljan, sa posledicom da razlika bude do ] mm, onda samo jedan žig (58x15) osetno iskače iz izloženog. Pregledom velikog broja vojničkih dopisnih karata i manjeg broja pisama, može se doći do jasnog zaključka da su razmatrani žigovi u početku bili svi istih dimenzija i to 55x14 mm, koje su se kasnije uglavnom deformisali (povećavali)
~ brže ili sporije zavisno od intenziteta i vremena korišćenja i
starenja gume. Ovu tezu potkrepljuje i navedeni primeri slika žigova (S1.7) u samom početku korišćenja (maj, jun 1916 god).
Ista dimenzija se može videti i na već prikazanim žigovima bi. 11 (na slici 3).
Slična analiza o dimenzijama žigova se može sada izvišiti i za cenzurne žigove sa natpisom “ Pregledala/vojna cenzura (40) ” od 31-100, uz istovetan zaključak. Naravno, pošto su ovi žigovi ušli kasnije u upotrebu i kraće vreme koristili, prooprene na njima su manje izražene (sem manjih izuzetaka) i pored toga što se navodi čak još sedam “žigova sa deformitetom”. Što se tiče dimenzija ovih žigova, prema V.Višackom, javljaju se 55x15 (27 puta), 55x14 (1 puta), 54x17 (1 puta), 54x16 (1 puta), 54x15 (29 puta), 53x14 ( ] puta) od 60 navedenih dimenzija žigova (samo nedeformisanih, što odgovaraju S1l.1 i 51.2 na strani 43 citiranog broja časopisa filatelista). Počev od S1.3 nije određena dimenzija i pored činjenice da je okvir još uvek ceo. Analogno prethodnom, sledi da bi početne dimenzije svih
ovih žigova mogle biti 54x15 mm ili 55x15 mm ili što je najverovatnije 54x14 mm.
Potvrda za iznesenu tezu se može naći i u samom tekstu Višackog. Ako se žigovi razvrstaju po stepenu deformacije, definisanog slikama 1 do 5 ili 9, gde SI.1 predstavlja nedeformisani žig, onda se nedvosmisleno dobija kao rezultat da su žigovi sa deformitetom, kako ih naziva Višacki, uglavnom iz 1917 i 1918 godine.Tako na primer, ako se iz tablice T IV DBb 31-100 (strana 49 do 53 citiranog teksta) uzmu podaci o žigovima sa deformitetom, predstavljeni slikama 4 do 9 (strana 43 i 44 citiranog teksta) i ako se statistički obrade, onda se vidi da su oni najvećim delom zastupljeni u 1918 godini, i mnogo manje u drugoj polovini 1917, što potvrđuje tezu o promenama kao posledica starenja posle određenog perioda korišćenja. Sličan zaključak važi i za žgove od 1 do 30 (Tablica T IV DBa).
Naravno, analiza se može izvršiti i obrnutim putem istražujući sl.1 (strana 43),