Filatelista

prof. dr Milan Radovanović SRPSKI ĐAČKI BATALJON

U Francuskoj su se nalazile razne vojne misije, škole, logori ı bolnice u kojima su boravili naši vojni predstavnici, vojnici, studenti, đaci, bolesnici ı rekonvalescentni. Krajem 1915. ı početkom 1916. godine nekoliko stotina maturanata ı studenata stiglo Je u Francusku iz Grčke, Albanije, Tunisa ı Alžira, gde su bili smešteni po mnogobrojnim zavodima, prihvatilištima ı školskim internatima. Posle dugih pregovora između francuskih ı srpskih vojnih ı prosvetnih vlasti postignut Je sporazum da se za srpske đake ı studente formira specijalna škola u kojoj bi polaznici, pored vojne obuke, imali nastavu koja bi im omogućila polaganje gimnazijske mature ı/ili učiteljski ispit. Na zahtev francuskih vlasti za smeštaj srpskih đaka-vojnika određeno je selo Žozije (Jausiers), Donji Alpi, 8 kilometara od varošice Barseloneta.

"Ministar vojni Je 18/31 maja 1916. godine doneo odluku da se za obuku đaka okarakterisanih kao borci iz klase rođenih 1897. godine obrazuje u Francuskoj Đački bataljon u kome će pored vojne obuke, produžiti u potrebnoj meri ı svoje studije" (2). Naredbom ministra vojske, uz saglasnost Ministarstva prosvete, pored mesta škole određena je ı organizaciona struktura Đačkog bataljona: štab i četiri đačke čete. U školi se odvijala i vojna ı srednjoškolska nastava (1). Ministar vojske Je naredbom od 18. juna 1916. godine odredio za komandanta bataljona pešadijskog potpukovnika Radoja Đurovića, za ađutanta bataljona - pešadijskog poručnika Jevrema Miloševića. Ministar prosvete je od ministra vojnog zatražio da se u bataljon upute nastavnici i profesori gimnazija, koji su bili u vojsci, pa su tako za komandire četa bili određeni: Milan Tomić, profesor kruševačke gimnazije, Nikola Ranojević, profesor II beogradske gimnazije (slika 1), Stma Cvetković, profesor šabačke gimnazije ı dr Svetolik Stevanović, profesor I beogradske gimnazije. Posle kratkog vremena odustalo se od formacije sa četiri čete ı prešlo na formaciju sa tri čete. Sima Cvetković je izabran za direktora nastave. Jedan od osnovnih razloga za ovu promenu je bila i nemogućnost smeštaja čak ni tri čete u Žozijeu. Treća četa sastavljena uglavnom od studenata bila je smeštena u varošici Mon Dofenu (Mont Dauphine) (1).

O samoj školi, njenoj nameni i strukturi polaznika, u istorijskim dokumentima postoje neke protivrečnosti.

"U nekim slučajevima, kada su srpski učenici pokazivali besprimernu neposlušnost ili hteli da napuste školovanje koje im je bilo obezbeđeno, popunjavali su redove Đačkog bataljona. Taj bataljon je poslužio i kao neka vrsta pretnje za sve one koji su bili dobrog zdravlja i imali više od 18 godina, a nisu primerno ispunjavali svoje obaveze (2). U fusnoti: "Prosvetno odeljenje iz Pariza moli da se đaci koji budu izbačeni iz škola ne upućuju u kolonije, već u Žozije u Đački bataljon na obuku i popravku. Šef Prosvetnos odeljenja iz Pariza izveštava da

je po ovoj stvari preduzet korak kod francuskih vlasti".

Sa druge strane, ministar prosvete Ljuba Davidović smatrao je da đaci na školovanju u