Filatelista

40

Austro-Ugarskoj. Logična posledica je bila uspostavljanje procedure cenzurisanja danom početka 27. avgusta 1916. Rumunska armija je prešla austro-ugarsku granicu 20. avgusta, ali je posle kratkotrajnih, prvih pobeda bila prinuđena da se povuče pod pritiskom nemačkih diviziJa prebačenih sa drugih delova ratišta i pobeđena na južnom frontu u Dobrudži. Posle kratkog perioda otpora u Karpatima u oktobru 1916, nadalje je do decembra 1916. godine bila okupirana Valahija delovanjem udruženih nemačkih, austrougarskih, bugarskih i turskih armija. Turn Severin je pao 22. novembra, na primer, a Bukurešt - 6. decembra 1916. godine. Tako Je Rumunija bila podeljena na dva dela: nemački "Militaer Verwaltung in Rumaenien" (Vojna administracija u Rumuniji) i slobodni (neokupirani) deo Rumunije u Moldaviji sa prestonicom u Jašiju.

Pre pada Bukurešta rumunska vlada je odlučila 12/25 novembra 1916. da prebaci sve Javne institucije u Jaši. Samim time je i Služba cenzure prešla u Jaši. Cenzurni žigovi nisu menjani i korišćeni su od 13/26 novembra 1916. do proleća 1919. godine. Služba cenzure u Jašiju postala je time glavna cenzura Rumunije, a cenzurni žigovi Bukurešta su korišćeni zajedno sa lokalnim cenzurnim žigovima Jašija (čak zajedno na istim poštanskim objektima). Time je glavna cenzura u Jašiju postala kontromo mesto za sav inostrani poštanski saobraćaj: ka i iz Rumunije. Ne ulazeći detaljnije u razmatranje vrste i broja cenzurnih žigova, može se konstatovati (2, 3) da se inostrani poštanski saobraćaj sa neutralnim i savezničkim zemljama u 1917. i prvim mesecima 1918. godine obavljao uz pomoć savezničke Rusije. Pošta upućena za Petrograd je bila cenzurisana i od strane ruskih cenzurnih službi. Za ostale evropske zem-lje poštanski saobraćaj se obavljao preko Skandinavije.

~ Knion Postale Timiverselle _8 ROMGNILA

| i _ZOarta ĐCoSN

Ca+to„ogtal

\ al

Slika 3. Rumunska celina za inostrani saobraćaj upućena iz Jašija 26. II 1917. preko Petrograda za Marselj