Filatelista
РА
„Турским усшавом" Кнежево право на апсолутну власт било је ограничено, по новом је предвиђено право власти уставног владара. Незадовољан ограничењем своје моћи Кнез абдицира, препушта престо синовима и 1. јуна 1859. године напушта Србију. Старији син Милан убрзо умире, а малолетни Михаило бива збачен са власти побуном 1842. године, после чега усшавобранишељи = за кнеза Србије доводе Александара Карађорђевића (Карађорђевог сина).
Преузимањем санитета „Попечишељсшво Внушрењи Дела" наставља са развојем онога чије је темеље поставио кнез Милош, што је представљало добру основу за даље напредовање, са разликом да ће будући рад санитета бити уређен законском регулативом. Ради се о три вида санитетске службе: Караншини (санитарне установе), Физикаш (мрежа лекара у државној служби по окрузима) и Војни санишеш. До одласка Кнеза, његовом заслугом, са развојем карантинског санитета најдаље се отишло.Ланац санитарних установа на кордону био је успостављен, опремљен и оспособљен за ефикасно обављање заштите земље од спољних епидемија, упркос недовољном броју лекара. Убудуће на место начелника „Караншинско! ошделенија са санишешом" биће именовани лекари по струци #, један од првих и заслужних за даљи развој био је др Емерих Линдермајер (начелник пуних 14 година), који ће допринети изради многих законских прописа, уредби, расписа из ове области.
Учесник и сведок ових дешавања др Е. Линдермајер касније ће у својим мемоарима записати „Ошоманско царсшво је синоним засшрашујуће заосшалосши у огледу развоја санишеша и зашшише јавно! здравља, а шо иошиче искључиво од нечињења, препушшања судбини,... Шшо у Србији од шренушка сшицања аушономије неће биши случај". Зато је одлука кнеза Милоша, да се организује заштита јавног здравља у земљи и формира санитарни кордон као заштита од заразних болести споља, за Србију представљала велики цивилизацијски искорак.
Ево шта др Емерих Линдермајер каже за период у коме је лично учествовао „ново уређење Србије, пошиче из шридесеших година (19. века), џа и развој санишеша шреба рачунаши од шада, посебно од Усшава 1838. тодине. Санишеш се од шада развија у складу са народним Пошребама, посшеџцено, али непрекидно, шако да је већ кроз неколико година сшекао џоверење давно кулшивисаних евроџских држава као шшо су Аусшрија, Француска, Ентлеска. Не сујешном хвалисавошћу и празним речима, већ делима, сићурно кренувши ка часши да буде примљен у ред осшалих добро уређених држава". 7"
= Уставобранитељи - противници самовлашћа кнеза Милоша. Најистакнутији: Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Милутин и Илија Гарашанин, Стојан и Алекса Симић.
25 Првоименовани начелник „ карантинског отделенија" 18359. године, био је др Карло Пацек.
7Зборник: Др Емерих Линденмајер живот и дело ( Мајстор из Немачке, Брана Димитријевић, стр. 22), издавач: Српско лекарско друштво.