Francuska sociologija : njeni glavni nosioci u XIX veku

5

слима о томе нема никада лутања. Он каже; ,Ледно јенесумњиво, а то је да човечанстзо напредује, да прогрес постоји, и није у нашој власти да социјалне феномеке зауставимо онако исто као што не можемо зауставити нашу плакету у њеном окретању око сунца“. Сен Симон ће тражити закон по коме иде друштвени прогрес, и та] закон он ће наћи у једном великом природном закону откривеном пре њега; то је ћрутнов,-Закон гравитације. Због тбга, Сен Симон ће захтевати да стаке поред РБутна, ида буде за социологију реч коју он није изговорио, коју је тек Огист Конт пронашао да он буде за „друштвену физику“ оно што је био Коутн за физику и математику, „Закон гравитације, каже рн, који је тачан у природи, исто. је тако тачан и у друштву 11 , Међутим, друштво није наше дело, онако исто као што није њаше дело ни природа, Теречисепрви пут чују у историји човечанства; друштво овако какво :е није наше дело, и због тога уместо што ћемо га опевати, посматрајмо га, изучавајмо га са истом пажњом и непристраношћу са којом испитујемо биљке и минерале, Људско друштво шла своју прошлост, своју историју, и због тогаГнаше испитивање мора бити историјско, Али да би исторкја постала науком, она се мора реформисати. И ми ту код њега наилазимо на идеје које ће дсцније Маркс у својој теорији историјског материјализма учинити славним, али које налазе свој корен у филозофији Сен Симона. Он је рекао. „Наша је дужност не да мењамо правац друштвеног прогреса, кего да испитујемо суштину друштвеног живота у прошлости и садашњости, да пррнађемо правац којимиде друштвени прогрес 11 , То ]е чисти Маркс: да пронађемо линију развитка, И тада, ходајући по тој линији, ми ћемо гледати да убрзавамо друштвени прогрес, а нипошто да га скрећемо лево или десно, Поред науке, Сен Симон истиче други један идеал, други ауторитет, а то је индустрија. На тај начин, тај племић појављује се као идеолог XIX века, који је сав испуњен науком и индустријом. Поред идеала научног посматрања он је ставио идеал рада. Цео свет се дели на две класе: на оне који раде и на оне који не раде, на произвођаче то \е први пут да ту реч чујемо некорисне, паразите, Радници, то су индустријалци (шефови), радници и научници; сви остали су паразити, а амо долазе племићи, војници, краљеви, свештеници и законодавци. Свет треба препородити на једном двоструком темељу, на темељу науке и темељу рада. Због тога