Francuski romantičari i srpska narodna poezija

= =

ничким племеном, сачувала је још нешто дивљачнога. Далматинци тако мало знају. шта се десило ових последњих петнаест векова, да Римљане још зову свемоћнима. До душе, они имају и модерних знања, и вас Енглезе зову рашницима мора, јер сте се често искрцавали у њихове луке; али не знају ништа о осталој земљи. Ја бих волела да видим, продужи Корина, све земље где у наравима, у оделу, у језику има нечега оригиналнога. Цивилиговани свеш је врло једнолик, и може сав, да се позна за кратко време; ја сам већ довољно за то живела... Када се будемо сишли са висине на којој смо, нећемо више ни опазити нејасне црте које нам означавају ту далеку земљу, тако мутно као успомена у сећању људи. Има импровизатора међу Далматинцима, дивљаци их такође имају; нашло их се и код старих Грка; има их готово увек међу народима који имају маште и нимало друштвене таштине; природни дух се пре окреће у епиграме но у поезију у земљи где страх да човек не буде исмејан чини да се сваки жури да се први докопа. тога оружја. Народи пак који су остали ближи природи |

1