Francuski romantičari i srpska narodna poezija

великоме књижевном таленту могао дати. У њега је била и сувише јака и недисциплинована машта, и сувише мало реда и метода, сувише несталности и повођења за књижевним модама. Он је стално уносио фантазије у науку, романе у историју, машту у мемоаре, ћуди у поезију, и целога живота остао само један сјајан лептир, „вечити Јуда књижевности“. „Његов таленат, вели СентБев,! који га је добро познавао и ценио, његова дела, његов живот, то је богата, сјајна и безбројна војска, где се сусрећу све заставе, све лепе боје, све смелости, све претходнице, и сви облици пустоловине,.. све, сем сталног пребивалишта“.

Случај, борба за комад хлеба, била га је довела и у наше крајеве. За време Наполеоонове владе живео је он у унутрашњости Француске, као учитељ књижевности у малим паланачким колежима, као секретар једнога богатог и чудноватог Енглеза, врло често од помоћи својих сродника и пријатеља. Године 1812, како су му се прилике погоршале, и како је Корзиканац непрестано владао, Нодје, на препоруку

1) Роптану Пегатег. МомуеНе еаоп, 1862, Т. 1, р. 413. [ ;