Francuski romantičari i srpska narodna poezija

(=

лејски просјаци, закон исто тако гнусан као и злочин, и судија нимало бољи но зликовац. После Брисоа а пре Прудона, он тврди да је својина крађа, закон насиље, а Бог зло. „Богат краде сиромаха, и мипостиња је сакб делимично враћање“. Идеал је, ма силом, вратити све свима. Слободан човек је као лави орао: усамљен, смео, на све готов. „Ти си господар мога новца, вели он богатоме, ја сам господар твога живота. Ни једно ни друго не припада ни мени ни теби. Врати ми га, и ја те остављам на миру“.

Са таквим идејама, он постаје хајдук, да у пуној слободи, ван закона и против | закона, брани и свети слабе и угњетене, , да буде бич правде на земљи. Око 1808) године, његова чета, која се зове „Браћа општега добра“, пустоши Истру, убиствим паљевинама и пљачком свети погаже правду и шири опште добро. По попаљ ним селима круже чудне приче о неустра шивом и тајанственом харамбаши: нек! веле да је он обичан сељак из Истре или Хрватске, као и највећи део пустолова око њега, народ држи да јеунук славнога хајдука Сочивице, а образовани Људи да је | потомак Скендер-Бега. | у

, Па а е 2