Francuski romantičari i srpska narodna poezija

статистику некадашњих илирских покрајина“, коју је написао неки начелник одељења у француском министарству спољних послова. Најзад, брошура једнога француског консула у Бањалуци, који се врло рђаво изражавао о Босанцима, а сам није особито много знао о ствари о којој је писао. Књига коју помиње јесте, ван сваке сумње, Пушовање у Босну у годинама 1807 и 1808 од Амедеа Шомет-Де-Фосеа, која је изишла у Паризу 1822 (Моуаве еп Возте дап5 125 аппеез 1807 е| 1808, раг Атедее СћацтенеРез-Ео55е5, аштећолз сћапсеНег ди сопзшај абпега! де Возте, екс. Рап5. 1822. т-8, р. 155). Шомет-де-Фосе био је и раније са службом у Турској, и добро је знао обичаје и живот муслиманског света. Из његове занимљиве књиге, Мериме је узео приличан број података, све појединости из босанске историје, поједине црте о наравима босанског становништва, географске податке о Босни, заједно са свима грешк у ортографији и у, топографији. Привиђење Томе М, Бишка на Великој Зеници, Коњ Томе П, потпуно су израђена по податцима из књиге Амедеа Шомет-Де-Фосеа.

Сем ових, Мериме је имао и других,