Gajenje poljskih useva

16

при иначе једним околноствма, овде свако биље пре ниче и сазрева, ал’ и од мразева има много да претрпи. Западу окренута њива, најмање од суше страда, јер јој западни ветар (што нашп веле: из бабина буџака) увек довољно влаге донесе. На западу окренутпм њивама доцнпје и ниче и сазрева, но што то на истоку окренутим њивама бива. На послетку имају уплива на пољама: брдаидолине, шуме, воде и ветрови. Сви знамо, да је све плодније у равници него на високим брдима, и да оно, што би уравници посејати могао, не може на висинп брда да успјева; мп знамо, да су предјели, у којима је довољно шума, већој влагп подложии, и да су такови при сушним годинама скоро увек од суше поштеђени; ми знамо да на обалама река п потока увек све боље успјева због пспарења, а знано јошт и то, да на оним њивама, које су од горњака (северца) ветра заклоњене, сваки усев много боље успјева, раније доспева и савршенпје плодове рађа, него кад бп горњаку нзложен био; зато се за усеве, који топлоту волу заветрпне од горњака траже.